Књига „Краљ Александар I Карађорђевић“ аутора Момчила Вуковића Бирчанина представљена је јуче у Ужицу, а покровитељ првог издања ове књиге у Србији је Њ.К.В. Престолонаследник Александар. Овај културни догађај одржан је у Свечаној сали Градске куће, и био је део програма „Ужице – Престоница културе“.
Књига је први пут објављена у Минхену, у Савезној Републици Немачкој 1974. године од стране аутора. Ово је њено прво српско издање и представљање домаћој публици. Аутор је био официр Краљевске југословенске војске у коњици Краљеве гарде и лични секретар Краља Петра II, који је ову књигу објавио с намером да очува достојно сећање на Витешког Краља.
У својим уводним речима за књигу, Њ.К.В. Престолонаследник Александар је написао:“ Са великим задовољством сам прихватио да будем покровитељ ове значајне књиге о мом деди. Краљ Александар I био је велики визионар, владар у служби народа и отаџбине. Цео свој живот уградио је у темеље државе коју је градио, и чији је главни и први чувар био. До крајњих граница посвећен раду и својим дужностима, био је узор многима. Чак и они који га за живота нису волели, гајили су поштовање и уважавање према великом Краљу.
Он је и једна од највише оклеветаних личности наше историје, са чијег лика, дела и имена су тек од скоро почели да се скидају велови лажи и неистина, те да се откривају и виде сва његова величина и заслуге, којих је заиста било много. Његове речи, показале су се као пророчке: “Мисли ли ко да нисам свестан опасности којима се излажем? Ја знам да могу да погинем. То може да буде несрећа за мене и за моју породицу, али то није важно! Ја нисам на челу државе да седим скрштених руку и водим рачуна о свом животу! Краљ мора да извршава задатке!“
Драгоцено је да чувамо сећање на велике људе попут Витешког Краља Ујединитељa, мог деду, Александра Првог, а ова књига је још један допринос нашој националној култури сећања, и срећан сам што је сада, након толико година, она најзад објављена и у Србији.“
Српско издање ове књиге приредио је директор Историјског архива Ужица, господин Жељко Марковић, који је и отворио промоцију књиге у овом граду. О књизи и покојном Краљу говорили су и г. Предраг Марковић, књижевник и члан Крунског савета, и г. Урош Парезановић, шеф службе за односе са јавношћу и протокола Краљевског Двора.
Директор Архива Жељко Марковић подсетио је на објављена Бирчанинова дела и изложбе и најавио промоцују књиге о Драгољубу Дражи Михаиловићу чиме би опус овог аутора био заокружен и предложио објављивање сабраних Бирчанинових дела са рукописима који до сада нису угледали светло дана.
Г. Предраг Марковић је истакао да су Бирчанинове књиге од изузетног значаја, јер је у питању “сведок који не лаже”, те да је за нас “пресудно да добијемо праву информацију о сопственој прошлости”. О Витешком Краљу г. Марковић на крају каже “судимо му не по клеветама, већ по чињеницама” и подсећа да “није постојао ни један важан интелектуалац и политичар тога времена који је био против стварања Југославије”.
Г. Парезановић је будућим читаоцима скренуо пажњу на Краљеве говоре у Бирчаниновој књизи, те да и у моментима највеће трагедије задржава уздржаности и одмерености у складу са домом који представља. Он додаје да је једина “кривица” Витешког Краља што је са 30 година живота успео да оствари оно о чему су многи сањали. „Kраљ Александар I је 1934. године пао као једна од првих жртава нацизма и фашизма у Европи и велика је ствар што смо за владара имали таквог визионара, кога с поштовањем треба да се сећамо“.
Књига је резултат сарадње Историјских архива Ужицa, Краљевa, Архива Српске православне цркве, Архива Војводине, Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске. Српско издање ове књиге приредио је директор Историјског архива Ужице, господин Жељко Марковић. Објављивање књиге о нашем краљу Петру II наставак је представљања јавности дела Момчила Вуковића Бирчанина, својеврсно остварење сарадње архивских институција и расветљавање темеља наше историје.
Књига је резултат сарадње Историјског архива Ужица и Установе културе Бајина Башта. Објављивање књиге о Краљу Александру I представља наставак објављивања дела Момчила Вуковића Бирчанина као разјашњење темеља наше историје.
