Данас је у Маузолеју Краљевске породице, Цркви Светог Ђорђа на Опленцу, обележена 90. годишњица атентата на Њ.В. Краља Александра I. Њ.К.В. Престолонаследник Александар, Принц Наследник Филип, Принцеза Даница, Принц Михаило и Принцеза Љубица, као и Принцезе Наталија и Исидора, присуствовали су званичној државној церемонији, одајући почаст свом претку, великом владару нашег народа.
Свету Литургију и помен служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит шумадијски Г. Јован, са свештенством Епархије шумадијске. Након молитве за покој душе покојног Краља, започела је званична државна церемонија одавања почасти. Јединица Гарде Војске Србије формирала је почасни строј испред цркве, док је војни оркестар извео државну химну Србије. Његова Екселенција, Председник Владе Милош Вучевић, био је највиши представник државе на обележавању, а Њ.К.В. Престолонаследник Александар предводио је чланове Краљевске породице у полагању венаца.
Како је Престолонаследник рекао у свом обраћању: „Девет деценија је прошло од дана који је судбински утицао на даљи ток историје, не само наше земље, већ и Европе и света. Југославија је изгубила великог краља, визионара, оног који је бринуо о младој држави, која се нашла у вртлогу, под нападима и притисцима превише сила које су радиле свим срцем да је распарчају.
Мој отац, Краљ Петар II, и његова браћа, Краљевићи Томислав и Андреј, изгубили су оца када им је био најпотребнији. Моја бака, Краљица Марија, изгубила је највећу подршку и ослонац у животу. Атентат у Марсељу, као и сваки такав подли злочин, био је велика трагедија за државу, али и трагедија за нашу породицу.“
Њихове Екселенције г. Немања Старовић, Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, г. Никола Селаковић, Министар културе, г. Дејан Ристић, Министар информисања и телекомуникација, представници Војске Србије, чланови Саветодавних тела Круне господа Драгомир Ацовић, Дарко Спасић, Владан Живуловић и Владимир Гајић, г. Драган Рељић, директор Задужбине Краља Петра I на Опленцу, представници Шумадијског округа, Општине Топола, Удружења Краљевина Србија, које је под покровитељством Престолонаследника, као и бројна удружења и окупљени народ, такође су одали почаст Витешком Краљу.
„Многи кажу да су пуцњи у Марсељу били први пуцњи новог Светског рата. Мој деда је био први који је уочио опасност која је претила целом свету од екстремних идеологија које су биле у порасту. Баш као што је желео да обезбеди мир и стабилност за свој народ, да их заштити од зла које је долазило, тако је желео исто за Европу и свет.
Као велики државник, почео је да ради на остваривању тог циља, склапао савезе и залагао се за уједињени Балкан и слободу малих народа. Атентат је зауставио остварење те визије, а Краљ Александар је погинуо као прва жртва нацизма и фашизма. Велики владар је пао, али његово сећање живи.“ закључио је Њ.К.В. Престолонаследник Александар.
Након обраћања Његовог Краљевског Височанства и Његове Екселенције Премијера, њих двојица су заједно открили бисту посвећену Њ.В. Краљу Александру I, а Митрополит Јован ју је освештао. Споменик је подигнут захваљујући напорима Задужбине Краља Петра I на Опленцу. Премијер Вучевић је такође отворио и пригодну изложбу у Дому Краља Петра I.
Његово Величанство Kраљ Александар I убијен је током државне посете Француској 9. октобра 1934. године у Марсеју, заједно са француским министром иностраних послова г. Лујом Бартуом.
Био је други син Њ.В. Kраља Петра I и Принцезе Зорке, рођен у Цетињу, у Црној Гори, 16. децембра 1888. године. Kрштени кум био му је руски цар Александар II. Млади Принц Александар детињство је провео у Црној Гори, а школовао се у Женеви у Швајцарској. Школовање је наставио у Војној школи у Санкт Петербургу у Русији, а затим у Београду.
Kао Регент и врховни командант Војске Kраљевине Србије, водио је свој народ кроз најтрагичније и најславније дане наше историје. Kада је краљ Петар I умро 16. августа 1921. године, Њ.KВ Регент Александар постао је Kраљ Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а 1929. године постао је Kраљ Kраљевине Југославије.
Оженио се 1922. Њ.K.В. Принцезом Маријом од Румуније. Имали су три сина – Престолонаследника Петра (касније Kраља Југославије), Принца Томислава и Принца Андреја. Године 1929, када је држава променила име, постао је Kраљ Југославије. Много је волео свој народ и иза себе је оставио бројне задужбине.
