Danas je u Mauzoleju Kraljevske porodice, Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, obeležena 90. godišnjica atentata na Nj.V. Kralja Aleksandra I. Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar, Princ Naslednik Filip, Princeza Danica, Princ Mihailo i Princeza Ljubica, kao i Princeze Natalija i Isidora, prisustvovali su zvaničnoj državnoj ceremoniji, odajući počast svom pretku, velikom vladaru našeg naroda.
Svetu Liturgiju i pomen služio je Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit šumadijski G. Jovan, sa sveštenstvom Eparhije šumadijske. Nakon molitve za pokoj duše pokojnog Kralja, započela je zvanična državna ceremonija odavanja počasti. Jedinica Garde Vojske Srbije formirala je počasni stroj ispred crkve, dok je vojni orkestar izveo državnu himnu Srbije. Njegova Ekselencija, Predsednik Vlade Miloš Vučević, bio je najviši predstavnik države na obeležavanju, a Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar predvodio je članove Kraljevske porodice u polaganju venaca.
Kako je Prestolonaslednik rekao u svom obraćanju: „Devet decenija je prošlo od dana koji je sudbinski uticao na dalji tok istorije, ne samo naše zemlje, već i Evrope i sveta. Jugoslavija je izgubila velikog kralja, vizionara, onog koji je brinuo o mladoj državi, koja se našla u vrtlogu, pod napadima i pritiscima previše sila koje su radile svim srcem da je rasparčaju.
Moj otac, Kralj Petar II, i njegova braća, Kraljevići Tomislav i Andrej, izgubili su oca kada im je bio najpotrebniji. Moja baka, Kraljica Marija, izgubila je najveću podršku i oslonac u životu. Atentat u Marselju, kao i svaki takav podli zločin, bio je velika tragedija za državu, ali i tragedija za našu porodicu.“
Njihove Ekselencije g. Nemanja Starović, Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije, g. Nikola Selaković, Ministar kulture, g. Dejan Ristić, Ministar informisanja i telekomunikacija, predstavnici Vojske Srbije, članovi Savetodavnih tela Krune gospoda Dragomir Acović, Darko Spasić, Vladan Živulović i Vladimir Gajić, g. Dragan Reljić, direktor Zadužbine Kralja Petra I na Oplencu, predstavnici Šumadijskog okruga, Opštine Topola, Udruženja Kraljevina Srbija, koje je pod pokroviteljstvom Prestolonaslednika, kao i brojna udruženja i okupljeni narod, takođe su odali počast Viteškom Kralju.
„Mnogi kažu da su pucnji u Marselju bili prvi pucnji novog Svetskog rata. Moj deda je bio prvi koji je uočio opasnost koja je pretila celom svetu od ekstremnih ideologija koje su bile u porastu. Baš kao što je želeo da obezbedi mir i stabilnost za svoj narod, da ih zaštiti od zla koje je dolazilo, tako je želeo isto za Evropu i svet.
Kao veliki državnik, počeo je da radi na ostvarivanju tog cilja, sklapao saveze i zalagao se za ujedinjeni Balkan i slobodu malih naroda. Atentat je zaustavio ostvarenje te vizije, a Kralj Aleksandar je poginuo kao prva žrtva nacizma i fašizma. Veliki vladar je pao, ali njegovo sećanje živi.“ zaključio je Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar.
Nakon obraćanja Njegovog Kraljevskog Visočanstva i Njegove Ekselencije Premijera, njih dvojica su zajedno otkrili bistu posvećenu Nj.V. Kralju Aleksandru I, a Mitropolit Jovan ju je osveštao. Spomenik je podignut zahvaljujući naporima Zadužbine Kralja Petra I na Oplencu. Premijer Vučević je takođe otvorio i prigodnu izložbu u Domu Kralja Petra I.
Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksandar I ubijen je tokom državne posete Francuskoj 9. oktobra 1934. godine u Marseju, zajedno sa francuskim ministrom inostranih poslova g. Lujom Bartuom.
Bio je drugi sin Nj.V. Kralja Petra I i Princeze Zorke, rođen u Cetinju, u Crnoj Gori, 16. decembra 1888. godine. Kršteni kum bio mu je ruski car Aleksandar II. Mladi Princ Aleksandar detinjstvo je proveo u Crnoj Gori, a školovao se u Ženevi u Švajcarskoj. Školovanje je nastavio u Vojnoj školi u Sankt Peterburgu u Rusiji, a zatim u Beogradu.
Kao Regent i vrhovni komandant Vojske Kraljevine Srbije, vodio je svoj narod kroz najtragičnije i najslavnije dane naše istorije. Kada je kralj Petar I umro 16. avgusta 1921. godine, Nj.KV Regent Aleksandar postao je Kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a 1929. godine postao je Kralj Kraljevine Jugoslavije.
Oženio se 1922. Nj.K.V. Princezom Marijom od Rumunije. Imali su tri sina – Prestolonaslednika Petra (kasnije Kralja Jugoslavije), Princa Tomislava i Princa Andreja. Godine 1929, kada je država promenila ime, postao je Kralj Jugoslavije. Mnogo je voleo svoj narod i iza sebe je ostavio brojne zadužbine.
