Женски акт, 1934
Хинко Јухн (1891-1940)
дрво
56.5 цм
cигн. д.с.
Инв.бр. 50/02
Бели двор
Тежња ка лепом, ка једноставности, допадљивој представи у племенитом материјалу карактеристична је за Јухнова дела. Јухнова најбоља остварења потичу из периода арт декоа, треће и четврте деценије 20. века, где је препознатљив утицај модификованог експресионизма са фигурама масивних удова. Био је познат и по значајним радовима у керамици. Од 1930. враћа се класичним вајарским материјалима, између осталог и дрвету. У духу времена, Јухн ради масивне фигуре, већином актове, са хипертрофираним удовима. Једна таква представа женског акта налази се и на дрвеном рељефу у Дворском комплексу. Ово дело је излагано, заједно са још једним сличним Јухновим радом на VI пролећној изложби сликарских и вајарских радова југословенских уметника (1934). Иста представа наге жене, рађена као гипсана скулптура, налази се у Завичајном музеју у Нашицама. Највероватније је Јухн ту гипсану скулптуру пренео на дрво. О таквој пракси сведочи још једна гипсана скулптура стојеће наге женске фигуре која плете плетенице из истог периода, која такође има свој пандан у ораховом дрвету, у рељефу.
Хинко Јухн
Рођен је у Подгорачу крај Нашица. Школовао се у Загребу у Обртној школи, а затим на Вишој школи за умјетност и обрт у класи професора Роберта Франгеша и Рудолфа Валдеца. Усавршавао се на Интернационалној академији у Фиренци где је 1912. године приредио и своју прву изложбу. Након тога у Бечу уписује специјалистичке студије за уметност у керамици. Био је први школовани керамичар на овим просторима. Основао је и водио одсек керамике на Академији ликовних умјетности у Загребу, а затим и смер за керамику у Обртој школи. Заслужан је за одгајање читаве генерације уметника који су промовисали керамику као уметност.
