Откривање и освећење првог званичног споменика жртвама комунистичког режима одржано је данас у обновљеном Спомен парку „Краљева чесма”, у Лисичијем потоку у Београду. Предраг Марковић и Мирко Петровић, чланови Крунског савета, присуствовали су догађају као изасланици Њ.К.В. Престолонаследника Александра, који су у име Његовог Краљевског Височанства положили венац.
Споменик у виду крста са натписом „Невиним жртвама комунистичког терора“ први је овакве врсте и постављен уз дозволу Града Београда. Коначно можемо да кажемо да је сада, после толико деценија, невине жртве комунистичког режима у Београду и Србији коначно имају достојно место сећања. Парастос страдалима служио је Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Алексеј, викар Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија.
Свечаности и комеморацији присуствовали су и Александар Шапић, градоначелник Београда, Душан Ковачевић, члан Крунског савета, свештеници Српске православне цркве, припадници Удружења „У име народа – за слободну Србију“, „Удружења Краљевина Србија“, које је под покровитељством Њ.К.В. Престолонаследника Александра и многи грађани Београда.
„Краљева чесма“, првобитно отворена 1936. године у знак сећања на краља Александра I, била је стратиште где су комунистички џелати, без суђења, у јесен 1944. стрељали неколико хиљада људи. Вредни рад многих ентузијаста, предвођених др Срђаном Цветковићем, који су готово целу деценију чистили и уређивали ово место, али и залагали се да се оно трајније уреди, коначно је уродио плодом када је 9. октобра 2023. године први пут отворен Спомен парк, а сада и споменик.
Као што је Престолонаследник Александар раније изјавио: „Спомен-парк „Краљева чесма“ је заиста свето тло, место где су хиљаде невиних људи пале као жртве диктатуре. Сваком пристојном човеку тешко је разумети такве злочине – убити некога само зато што другачије и слободно мисли је ван разума. Једина „кривица“ жртава била је то што су биле отвореног ума и желеле да живе у слободној, демократској држави. Проглашени су кривима без суђења, без могућности да се бране. Могло би се запитати – чак и да је било суђења, да ли би исход био другачији?
Зато данас, испред чесме посвећене мом деди, Њ.В. Краљу Александру I, где душе неколико хиљада ових мученика још увек траже вечни покој, треба да се сви сетимо њихове жртве. Такође, желим да пошаљем снажну поруку, да ови злочини нису и никада неће бити заборављени. Правду нису дочекали, али заслужују да их се памти. Да увек чувамо сећање на та мрачна времена, да се овакви злочини никада не понове“.
Лисичији поток је највеће стратиште у Београду после Другог светског рата. Данас готово сви признају да је било невиних жртава, а судови су рехабилитовали око 5.000 људи на захтев њихових потомака, међу којима и многе чији су очеви убијени тик уз „Краљеву чесму“. Државна комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године, на основу непотпуне документације ОЗНЕ (комунистичке тајне полиције), навела је имена преко 3.500 убијених Београђана. Процењује се да је број убијених у Београду готово двоструко већи.
