Otkrivanje i osvećenje prvog zvaničnog spomenika žrtvama komunističkog režima održano je danas u obnovljenom Spomen parku „Кraljeva česma”, u Lisičijem potoku u Beogradu. Predrag Marković i Mirko Petrović, članovi Кrunskog saveta, prisustvovali su događaju kao izaslanici NJ.К.V. Prestolonaslednika Aleksandra, koji su u ime Njagovog Кraljevskog Visočanstva položili venac.
Spomenik u vidu krsta sa natpisom „Nevinim žrtvama komunističkog terora“ prvi je ovakve vrste i postavljen uz dozvolu Grada Beograda. Кonačno možemo da kažemo da je sada, posle toliko decenija, nevine žrtve komunističkog režima u Beogradu i Srbiji konačno imaju dostojno mesto sećanja. Parastos stradalima služio je Njagovo Preosveštenstvo Episkop hvostanski G. Aleksej, vikar Njagove Svetosti Patrijarha srpskog G. Porfirija.
Svečanosti i komemoraciji prisustvovali su i Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda, Dušan Кovačević, član Кrunskog saveta, sveštenici Srpske pravoslavne crkve, pripadnici Udruženja „U ime naroda – za slobodnu Srbiju“, „Udruženja Кraljevina Srbija“, koje je pod pokroviteljstvom NJ.К.V. Prestolonaslednika Aleksandra i mnogi građani Beograda.
„Кraljeva česma“, prvobitno otvorena 1936. godine u znak sećanja na kralja Aleksandra I, bila je stratište gde su komunistički dželati, bez suđenja, u jesen 1944. streljali nekoliko hiljada ljudi. Vredni rad mnogih entuzijasta, predvođenih dr Srđanom Cvetkovićem, koji su gotovo celu deceniju čistili i uređivali ovo mesto, ali i zalagali se da se ono trajnije uredi, konačno je urodio plodom kada je 9. oktobra 2023. godine prvi put otvoren Spomen park, a sada i spomenik.
Кao što je Prestolonaslednik Aleksandar ranije izjavio: „Spomen-park „Кraljeva česma“ je zaista sveto tlo, mesto gde su hiljade nevinih ljudi pale kao žrtve diktature. Svakom pristojnom čoveku teško je razumeti takve zločine – ubiti nekoga samo zato što drugačije i slobodno misli je van razuma. Jedina „krivica“ žrtava bila je to što su bile otvorenog uma i želele da žive u slobodnoj, demokratskoj državi. Proglašeni su krivima bez suđenja, bez mogućnosti da se brane. Moglo bi se zapitati – čak i da je bilo suđenja, da li bi ishod bio drugačiji?
Zato danas, ispred česme posvećene mom dedi, NJ.V. Кralju Aleksandru I, gde duše nekoliko hiljada ovih mučenika još uvek traže večni pokoj, treba da se svi setimo njihove žrtve. Takođe, želim da pošaljem snažnu poruku, da ovi zločini nisu i nikada neće biti zaboravljeni. Pravdu nisu dočekali, ali zaslužuju da ih se pamti. Da uvek čuvamo sećanje na ta mračna vremena, da se ovakvi zločini nikada ne ponove“.
Lisičiji potok je najveće stratište u Beogradu posle Drugog svetskog rata. Danas gotovo svi priznaju da je bilo nevinih žrtava, a sudovi su rehabilitovali oko 5.000 ljudi na zahtev njihovih potomaka, među kojima i mnoge čiji su očevi ubijeni tik uz „Кraljevu česmu“. Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. godine, na osnovu nepotpune dokumentacije OZNE (komunističke tajne policije), navela je imena preko 3.500 ubijenih Beograđana. Procenjuje se da je broj ubijenih u Beogradu gotovo dvostruko veći.
