Поводом 100 година постојања Универзитетске дечје клинике Тиршова, Њ.К.В. Престолонаследнику Александру и Њ.К.В. Принцези Катарини уручено је признање за посебан допринос овој установи, на Свечаној академији која је поводом великог јубилеја одржана синоћ у Народном позоришту у Београду.

Њено Краљевско Височанство се, због финалних припрема за једну од највећих хуманитарних манифестација за помоћ дечијим болницама у Србији која ће бити организована крајем октобра у Београду, а поводом обележавања 30 година Хуманитарне организације Лајфлајн, тренутно налази у иностранству, па није могла да буде са својим супругом на свечаности. Престолонаследник је овом приликом истакао континуитет повезаности, традицију која постоји између Тиршове клинике и Карађорђевића.

„Моја бака Краљица Марија била је високи покровитељ ове веома важне здравствене установе и, још од њеног настанка, један од највећих добротвора, док је Указом мог оца, указом краља Петра II, почела изградња нове зграде. Моја супруга је наставила њихов пут и визију, а веома је симболично да је прва донација коју је Принцеза уручила Србији управо била за ову болницу, 1993. године, у време док сам ја још био државни непријатељ и док смо живели у иностранству, што ово достигнуће чини још више значајним. Наравно, и након тога је настављено са пружањем помоћи Тиршовој, моја супруга је обезбедила и инкубаторе, респираторе као и другу неопходну опрему, како би помогла медицинским радницима да спасу животе и сачувају здравље наше деце.

Веома сам поносан на своју баку, оца, супругу, на доприносу Карађорђевића Универзитетској дечјој клиници Тиршова. То је нераскидива веза, показатељ најважније дужности Краљевске породице, да увек будемо у служби свог народа и отаџбине. То је траг у времену који остаје за вечност“, рекао је Њ.К.В. Престолонаследник Александар.

Признање Универзитетске дечје клинике за посебан допринос добили су и Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије, Њ.Е. Председник Владе Србије г. Милош Вучевић, Њ.Е. министар здравља доц. др Златибор Лончар, Њ.Е. министар за јавна улагања г. Дарко Глишић, градоначелник Београда г. Александар Шапић, Њ.Е. амбасадор Србије у Саудијској Арабији еф. Мухамед Јусуфспахић, Њ.Е. Предсједник Владе Републике Српске г. Радован Вишковић, Њ.Е. министар здравља Републике Српске др. Ален Шеранић и г. Никола Петровић. Признања је уручио Проф. др Синиша Дучић, директор Клинике, који је својим обраћањем и отворио скуп.

„Веома ми је жао што нисам могла лично да присуствујем и да заједно са мојим супругом примим ово признање, које нам обома много значи. То је инспирација да наставимо наш рад у подршци нашим болницама, нашим дивним докторима и медицинским сестрама још јаче, помажући им колико год можемо како би они могли да наставе свој важан посао спашавања живота других.

Волела бих да сам у Београду, али наше обавезе и мисија коју следимо у животу понекад онемогућавају да будемо на сваком месту на ком желимо. Али оно што ме радује је да сам посвећена дивном подухвату, те да ћемо врло брзо, 25. и 26. октобра, први пут у Београду окупити људе који подржавају рад Лајфлајна из свих пет канцеларија – Чикага, Њујорка, Торонта, Лондона, и Атине, које све раде под мојим покровитељством. Сви они неуморно, више од 30 година, истрају у подршци народу Србије, а сада ће бити сви заједно у Београду, да поново подржимо наше болнице и најугроженије пацијенте, нашу децу“, поручила је Њ.КВ Принцеза Катарина у поруци коју је послала.

Њ.Е. Председник Владе Србије је у свом говору рекао: „Има много симболике што је данас са нама Његово Kраљевско Височанство Александар Други Kарађорђевић, јер је управо за време владавине његовог деде Александра Првог Kарађорђевића кренула ова идеја која до данас траје, опомиње и подсећа да се ствари нису случајно десиле, него да смо имали претке који су добро разумели шта треба да се ради. Данас је пред нама једна нова фаза, ми смо данас кренули са градњом “Тиршове 2”. Мислим да нико од нас нема дилему да је један од најузвишенијих позива позив да лечите и помажете другим људима, а када то чините за децу онда је то оно најлепше и најдирљивије што можете да радите у том узвишенијем позиву и професији, али и начину живота.”

Речи господина Вучевића се практично надовезују на кратки филм који је приказан на свечаној академији и приказује историјат Клинике и њен рад. У овом филму, на једној фотографији са лекарима се може видети и жена у црнини, одећи коју носи у знак дубоке жалости. Краљица Марија, иако је била тешко погођена смрћу свог мужа Витешког Краља, иако је стопирала готово све друге краљевске дужности, наставила је да посећује болнице и помаже сирочади. Упркос трагедији која је погодила, помоћ онима којима је потребна била је изнад свега за Краљицу мајку, што је непролазна инспирација, која траје.