Mајстор из Пулакуа
Ваведење, 1505-1520
Уље на дасци
111,7×74,5 цм
Без потписа
Инв. бр. 238/01
Порекло: Галерија Јулијуса Белера Минхен, Даглас галерија, купљено од стране Њ.В. Краља Александра I 1932. године
Представа Ваведења Богородице има веома занимљиву и необичну историју. Слику је купио Њ.В. Краљ Александар I 1932. године као дело чувеног немачког ренесансног сликара Алтдорфера. Од самог уласка у колекцију ово дело је сматрано једним од важних елемената уметничке збирке и излагано је у централном салону Белог двора (данас је изложено у предворју Краљевског двора).
Најновија истраживања и велика помоћ научника из Уметничко историјског музеја у Бечу и Уметничког института у Чикагу, омогућила су да се идентификује прави аутор ове слике као Мајстор из Пулкауа, уметника који је био активан у Аустрији и Баварској у првим деценијама 16. века.
Претпоставља се да је овај занимљиви ренесансни сликар био један од првих Алтдорферових ученика и зато су се његова дела веома дуго приписивала управо Алтдорферу.
Новикм истраживањима откривено је да је представа Ваведења оргинално била део вратница неког скулптуралног ретабла. Док је Ваведење (по својој раскоши и префињености израде) највероватније било са спољне стране вратница, унутрашњу страну чинило је дело Рођења Христовог које се данас чува у галерији Уметничког института у Чикагу. Оба дела су продата из исте колекције Јулијуса Белера у Минхену, Ваведење је купио Њ.В. Краљ Александар I 1932. године, а Рођење Христово Уметнички институт у Чикагу 1933. године. Пошто је од самога почетка Ваведење било у Дворском комплексу, и самим тим недоступно широј јавности, све до ових дана вођено је као дело на непознатој локацији.
Пажљивим посматрањем оба дела уочавају се заједничке стилске и композиционе карактеристике. Ликови и драперије су обрађене на исти начин, а посебно се истиче специфични третман простора.
Простор горњег дела слике, таванице штале у Рођењу и сводова катедрале у Ваведењу, решен је на веома сличан начин, усложњавањем композције простора. Испреплетене греде окићене влатима сламе у првом, и међусобно скоро проткане раскошне гирланде и лукови у другом делу, као да представљају одјек једног простора у другом. Овакав дијалог два сликана простора био је веома важан за функцију ретабла на коме се, отварањем вратница, једна слика претапала у другу, један простор је одражавао други, и посматрачу се нудила „покретна слика“ библијске историје чији је он био непосредни сведок.
Поновно откриће скоро заборављеног дела Мајстора из Пулкауа је изузетно значајно. Из тог разлога Ваведење ће имати кључно место на великој изложби посвећеној Алтдорферу и његовим ученицима, Царство уобразиље – Алтдорфер и његови ученици коју организује Штадел музеј из Франкфурта и Историјско уметнички музеј из Беча (новембар 2014 – фебраур 2015 Франкфурт/ март-јун 2015 Беч). На овој изложби су први пут после много векова, два панела истог олтара, Ваведење, из приватне збирке Њ.В. Краља Александра I и Рођење Христово из Чикага били представљени заједно и публици је била пружена јединствена прилика да доживи праву вредност овог комплексног реалигиозног дела.
