Пет година овде нико није преспавао, искључена је струја. Кров прокишњава, подрум пун влаге.

Дворски комплекс на Дедињу пропада. Дворови које је зидао Александар Први Карађорђевић су у алармантно лошем стању. Његови садашњи станари, Александар и Катарина Карађорђевић одлучили су да, за “Новости”, проговоре о финансијским И осталим проблемима, који су довели до тога да у Белом двору нема, чак, ни воде!

– Послао сам више од 50 писама на разне адресе у којима упозоравам на лоше стање у коме се налазе Бели и Стари двор – прича нам принц Александар Карађорђевић. – У протеклих десетак година слао сам их свим председницима владе, министрима… Одговор, нажалост, нисам добио. Као да не умеју да читају. Има много интереса да се дворски комплекс заштити. Дворски комплекс има статус културног добра, али овде недостаје култура!

Пет година у Белом двору нико није спавао. Јер, пет година не ради грејање, а исто толико је без воде. Електроинсталације су на граници издржљивости. Кров прокишњава. Последњих 60 година, готово да ништа није рађено на згради. Само хитне интервенције – да преживи. Они, који би требало да воде рачуна о њему, као да су га заувек напустили.

– Све је појела влага и ускоро неће моћи да се користи – каже Карађорђевић. – Пре неколико година Саобраћајни институт ЦИП је урадио снимак постојећег стања, сада је оно горе за „једну степеницу“. Мислим да Бели двор треба да се поправи и да буде место у коме ће бити смештени страни државници кад долазе у Србију.

Карађорђевићи станују у Старом двору. Ово здање је боље и зидано и одржавано. Али последњи пут је озбиљно реконструисано почетком седамдесетих, а инсталације старе. Ових дана изгорела је последња контролна плоча за грејање, па оно више не ради.

– Зуб времена једе оба здања и нешто хитно мора да се уради. Потребан је озбиљан пројекат санације обе зграде, па да се започну радови – указује Карађорђевић.

У последњих десет година за одржавање дворова из републичког буџета је дато нешто више од 7,7 милиона евра. Само од 2004. до 2007. утрошено је више од четири милиона. Тај новац је потрошен на текуће одржавање, плате запосленима, изложбе и књижевне вечери, али не и за реконструкцију.

– Одржавање дворског комплекса изискује велике трошкове. Чак и у време док у двору нико није живео, током осамдесетих, када је био затворен и није био чак ни резиденција политичара, ти трошкови су постојали. У њему су уметничка дела, која захтевају одређене услове. Зато је нормално да рачуни за струју овде буду високи.

Карађорђевићи су од јула 2001. до пролећа 2004. својим средствима плаћали одржавање дворског комплекса. У том периоду су, кажу, потрошили чак 3.694.048,49 евра. Да је ситуација кад су се Карађорђевићи уселили у Стари двор била много лошија него данас, сведочи и Извештај комисије за утврђивање стања објеката из тог периода. У њему пише да је фасада овог здања скроз оронула, кров знатно оштећен, да је темељ на појединим местима скроз раздвојен, да су плафони и зидови испуцали и да су цеви водоводне и канализационе попуцале и иструлиле… Сада није тако.

– Када смо дошли овде све је било у лошем стању – прича принцеза Катарина.

– Све је било оштећено и морало је или да се поправи или замени. Ваздух је био пун влаге. Љутила сам се на супруга што троши толико новца. Али он је говорио још само ово и ово. Упозоравала сам га да имамо децу, породицу и да не смемо тек тако да се разбацујемо новцем. Није вредело.

А, онда је 2004, на предлог тадашњег министра финансија Млађана Динкића, одржавање дворова враћено на терет буџета. Динкић је тада изјавио да тај чин представља неку врсту реванша престолонаследнику, чијим личним ангажовањем је тадашњи председник Светске банке Џејмс Волферсон одобрио репрограмирање дуга Србији. Он је још додао да је реч о своти која вишеструко превазилази средства из буџета намењена за одржавање дворова на Дедињу.

– Били смо на ручку са господином Волферсоном и упитао нас је како живимо у Србији – прича Карађорђевић. – Признао сам му да је тешко и да је дворски комплекс веома скуп. Позвао је Динкића и рекао му да би требало да нам помогне.

Катарина додаје да се Волферсон веома изненадио кад је чуо да не добијају новац из буџета:

– Немате буџет, рекао нам је. Тамо сте три и по године. Влада вас је позвала да дођете, па какав је њихов план!? Покушали смо да му објаснимо да су тешки дани за Србију и да хоћемо само да помогнемо. Али, он је био веома љут и позвао је Динкића.

Карађорђевићи кажу да је огроман парк у коме се налазе дворови, личио на џунглу када су се они доселили. Морали су да плате много људи да га уреде.

– Првих неколико година комплекс је одржавало шездесетак запослених, али више немамо новца за то – каже принцеза Катарина. – Данас двадесетак људи ради овде и то, углавном, по принципу – сви раде све. Није довољно, али сналазимо се. Више немамо кувара, већ ја кувам. Радимо и плаћамо оно што треба. Да бисмо допунили буџет, морали смо да продамо једну кућу.

Први посао ког су се Карађорђевићи латили по доласку у дворове, био је попис уметничких дела и књига из вредне библиотеке.

– Нисмо добили досије ни за једну слику која се налази овде. Ни за намештај, нити за књиге – прича Александар. – У међувремену смо то урадили, а неке слике које су биле оштећене слали смо на рестаурацију. Сада када су оне доступне, често нас зову из великих светских музеја. Интересују се за дела старих мајстора, а због ове колекције ускоро ће нас посетити и директор Лувра.

Карађорђевићи истичу да не живе онако како би требало да живе краљевске породице, али:

-Живимо да помогнемо нашем народу. То је наш живот. Тешко нам јесте. Влада не жели да нас разуме, а породица стално тражи грешке. И то је тужно.

ШТА ЈЕ РЕСТИТУЦИЈА?

Мада Карађорђевићи траже да се дворски комплекс на Дедињу врати њиховој породици, мали су изгледи да ће се то догодити. По садашњим законима, остаће у власништву државе, јер као културно добро од посебног значаја не може бити враћено старим власницима. Тако да Карађорђевићи, по свему судећи, новац троше на нешто што никад неће бити њихово!

ТРОЈИЦА ОЧЕВА

Породични сукоби око имовине са наследницима принца Томислава и принца Андреја веома растужују Александра Карађорђевића.

-Није тачно да принц Владимир не може да дође на Дедиње – каже Катарина Карађорђевић. – Често су долазили у Србију и увек су боравили овде. Све смо им стављали на располагање. А, онда су пре две године одлучили да више не долазе. Иначе, имали смо добре односе са породицом док нисмо дошли у Србију. А, онда се све изменило. Они су желели да имају иста права као Александар. Али једна породице не може да има тројицу тата, престолонаследник је један. Мој супруг нема рођеног брата, сестру… Они су наша породица и желимо да будемо заједно

ПРИНЦЕЗА ПРОСЈАКИЊА

Карађорђевићи се пре свега баве лобирањем за Србију и хуманитарним радом. Преко своје фондације принцеза Катарина набавила је 200 инкубатора, дигитални мамограф који је коштао 700.000 евра и поклоњен је Нишком клиничком центру, наши лекари одлазе у најпрестижније медицинске центре широм света на бесплатне обуке, а обезбедили су и доста медицинске опреме и возила за наше болнице. -У једном тексту који је изашао у „Дејли мејлу“ назвали су ме просјакињом, јер свуда идем и тражим помоћ за Србију – шали се Катарина. – Али, такав је наш живот.

НИЈЕ ДИКТАТОР

На плафону собе за пушење у Старом двору, негде ту и тамо, нацртане су петокраке.

–       Када људи питају мог супруга зашто не скине те црвене звезде и не стави круну уместо њих, он каже: “Нисам диктатор! Само они бришу историју”. Александар иначе веома воли српски народ. Гледа их, као тата што гледа своју децу. Не жели да буду тужна и лоше, већ увек срећна.

Новинар: Драгана Матовић