ЗАШТИТА КРАЉЕВСКОГ КОМПЛЕКСА НА ДЕДИЊУ КАО НАЦИОНАЛНОГ ДОБРА

САОПШТЕЊЕ
КАНЦЕЛАРИЈЕ
Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА
А Л Е К С А Н Д Р А II

ЗАШТИТА КРАЉЕВСКОГ КОМПЛЕКСА НА ДЕДИЊУ
КАО НАЦИОНАЛНОГ ДОБРА
У намери да садашњим и будућим генерацијама српског народа обезбеди
Краљевски дворски комплекс на Дедињу као јединствену и недељиву целину
од изузетног националног, културног и историјског значаја, Њ.К.В.
Престолонаследник Александар II упутио је Председнику Владе господину
Зорану Живковићу и Влади Републике Србије предлог Закона о Дворском
комплексу на Дедињу. Тим Законом сачувао би се Краљевски дворски
комплекс као јединствена целина, уместо да буде разбијен на делове, а
његове покретне ствари, нарочито уметничке вредности, буду продате на
тржишту.
Предложеним Законом је заиста резервисано право коришћења Дворског
комплекса само за чланове уже породице Престолонаследника. У противном
то би значило заснивање сустанарских односа, што је важећим прописима
забрањено. Другим ставом Члана 2. Уговора о коришћењу комплекса Белог и
Старог Двора на Дедињу, који је закључен августа 2001. године између
државе СРЈ и Престолонаследника Александра II Карађорђевића утаначено је
да ће се међусобни односи чланова Краљевског Дома Карађорђевића у
погледу коришћења дворског комплекса уредити на основу обичајног права,
односно Правилником Краљевског Дома.
Породични Правилник за чланове Краљевског Дома донет је 5. априла
1930. године, за живота Краља Александра И. Чланом 2. предвиђено је да
Краља наслеђује његово мушко потомство по реду прворођења. Чланом 3.
одређено је да Краљ Александар И, односно његови мушки потомци по реду
прворођења постају старешине Краљевског Дома. Старешина Краљевског Дома,
као и сваки домаћин куће, има овлашћење да одреди ко ће становати и
стално користити његов породични дом.
Указујемо да на основу Члана 9. чланови Краљевског Дома могу оснивати
засебне куће. Користећи се тим правом блаженопочивши Принчеви Томислав,
Андреј и Павле су основали своје посебне куће, оженили се, добили децу и
постали главе својих породица. На тај начин су се они одвојили од
Престолонаследникове породице и напустили заједнички дом.
Престолоналседник Александар II Карађорђевић с правом сматра да
његову породицу чине: његова супруга Катарина и његова три сина: Петар,
Филип и Александар. Краљевски Двор има своју друштвену и јавну функцију,
али је он у основи породична кућа и може бити коришћен од само једне, у
нашем случају бројне и срећне породице.
Од дана конфисковања имовине па све до августа 2001. године, Држава
је сносила све трошкове инвестиционог и текућег одржавања Дворског
комплекса. Од августа 2001. године до данас све трошкове сносио је и
сноси Престолоналседник Александар II Карађорђевић. Нацртом закона
предлаже се да Држава настави да сноси трошкове инвестиционог одржавања
дворског комплекса и трошкове текућег одржавања Белог Двора.
Престолонаследник узима на себе трошкове текућег одржавања Старог Двора.

Чланом 3. нацрта закона утврђује се да ће Влада Републике Србије
користити Бели Двор за боравак страних државника и за одржавање
званичних пријема. Чланом 4. Дворски комплекс се отвара за грађанство и
биће одређено време за посете и обиласке.
С друге стране, Престолонаследник ће заједно са Принцезом Катарином и
Принчевима, наставити да користи свој породични дом у добротворне,
друштвене и опште корисне сврхе. Другим речима, држава ће сносити главне
трошкове, али трошак одржавања неће бити учињен без одговарајуће користи
за државу и за народ.
Овим нацртом Закона не избегава се утврђивање својинских права. Ако
не буде донет Закон о проглашењу Дворског комплекса за добро од
културног и историјског значаја, пре Закона о реституцији имовине, цео
комплекс ће бити раздељен, у складу са Законом о наслеђивању, на десетак
делова потомцима Краља Александра И. Продаја Дворског комплекса и подела
купопродајне цене између наследника биће једини могући начин расправе
заоставштине. Купци појединих делова комплекса биће предузимљиви
појединци који ће у парку изградити стамбене објекте, а од Двораца
направити ресторане и коцкарнице. На тај начин ће једно опште добро од
историјског значаја нестати.
У колико буде донет Закон о проглашењу Дворског комплекса за добро од
историјског и културног значаја у државној својини то не значи да се
избегава утврђивање својинских права. Наиме, када буде донет Закон о
реституцији одузете имовине, наследницима Дворског комплекса ће, у
складу са тим Законом, бити одређена и исплаћена накнада или дата друга
имовина одговарајуће вредности у замену. Дакле, наследници неће бити
оштећени.
На послетку ваља приметити да у јавности није довољно познато да
Дворски комплекс није враћен у својину Престолонаследнику. Угоровом са
Државом СРЈ, Престолоналседнику је само дато право коришћења. То право
ни на који начин не мења државну својину над целим имањем, нити задире у
будућа права наследника.
Указујемо да је више од пола века Дворски комплекс био својеврсни
”забрањени град” и да је био мали број повлашћених чија је нога тамо
крочила. Одкако се Престолонаследник вратио у Двор, скоро 25.000 грађана
је посетило и обишло Дворски комплекс, укључујући и представнике
најугледнијих националних установа.
Београд, 29 јули 2003. године
Прилог: Нацрт Закона

ЗАКОН О ДВОРСКОМ КОМПЛЕКСУ У БЕОГРАДУ
Члан 1.
Дворски комплекс, који чине Стари и Бели двор заједно са парком и
шумом који их окружује, зградама и осталим непокретностима у парку као и
свим покретним стварима који се у њима налазе, проглашавају се за
јединствено и недељиво добро од непроцењивог културног и историјског
значаја.
Члан 2.
Дворски комплекс даје се у трајно и наследно плодоуживање Александру
Петра II Карађорђевићу, као старешини Дома Карађорђевића, са свим
покретним стварима које се у њему налазе.
Члан 3.
Александар II Карађорђевић стављаће влади Републике Србије на
располагање Бели двор за боравак страних државника и за одржавање
званичких пријема.
Члан 4.
Дворски комплекс биће отворен за грађанство, а време за посете и
обиласке заједно са кућним редом биће уређен посебним правилником.
Члан 5.
Влада Републике Србије наставља да сноси трошкове инвестиционог
одржавања Дворског комплекса, као и трошкове трекућег одржавања Белог
двора.
Трошкове текућег одржавања Старог двора сносиће Александар Петра II
Карађорђевић.
Члан 6.
Влада Републике Србије наставиће да се стара о безбедности Дворског
комплекса у сарадњи са другим надлежним органима.
Члан 7.
По доношењу општег закона о денационализацији и даље ће се
примењивати овај Закон.
Члан 8.
Овај Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
”Службеном гласнику Републике Србије”.