Богољуб Шијаковић

Бојан Суђић

Душан Ковачевић

Дарко Спасић

Емир Кустурица

Зоран Живановић

Коста Чавошки

Матија Бећковић

Марко Бајић

Марко Бумбаширевић

Милан Париводић

Милосав Тешић

Милован Данојлић

Никола Моравчевић

Предраг Марковић

Слободан Г. Марковић

Владан Вукосављевић

Владан Живуловић

Чедомир Антић

Преминули чланови Крунског савета

Проф. Иван Антић

Prof. dr Dušan Bataković

Проф. др Душан Батаковић

Проф. др Живојин Бумбаширевић

Светлана Велмар-Јанковић

Проф. др Слободан Витановић

Проф. др Драгомир Виторовић

Проф. др Мирослав Гашић

Проф. др Алекс Драгнић

Степан Драгојловић

Ђорђе Ђуришић

Милорад Илић

Проф. др Драгољуб Кавран

Борислав Михајловић-Михиз

Проф. др Павле Николић

Проф. др Милорад Павић

Проф. др Предраг Палавестра

Борислав Пекић

Проф. др Слободан Перовић

Проф. Бранко Пешић

Проф. др Бранко Поповић

Миодраг-Мића Поповић

Милорад Савићевић

Младен Србиновић

Проф. др Ђорђе-Вид Томашевић

 

Borislav Mihajlovic-Mihiz

Борислав Михајловић-Михиз (Ириг, 17. октобар 1922 — Београд, 15. децембар 1997) био је српски и југословенски књижевни критичар, књижевник, драматург, сценариста, есејиста, путописац, песник, драмски писац и члан Крунског савета.

Класичну гимназију је завршио у Сремским Карловцима. По завршетку рата уписује Филозофски факултет, групу за српскохрватски језик и књижевност у Београду. После завршетка студија 1949. године запошљава се као асистент у Музеју Вука и Доситеја где остаје око годину дана. Од 1951. до 1954. ради као књижевни критичар НИН-а, али због дружења са тада неподобним Милованом Ђиласом бива принуђен да напусти овај посао. Године 1956. постаје управник библиотеке Матице српске. Од 1960. до 1963, године ради као уметнички директор Авала филма. Уредник издавачког предузећа Просвета постаје 1967. да би после четири месеца због неслагања са уредничком политиком напустио овај посао. Са Миром Траиловић ствара позориште Атеље 212 и бива његов уметнички саветник од 1971. до 1983. године.

Сарађивао је у листовима: НИН, Политика, Књижевне новине, Књижевна реч, Дневник, загребачки Вјесник, љубљанско Дело, бечки Die Presse, Дуга итд.; у часописима Летопис Матице српске, Књижевност, Савременик, Дело и многим другим у којима је објављивао чланке, есеје, критике, путописе, фељтоне, интервјуе.

Носилац је многих књижевних награда: Стеријина награда за драму Бановић Страхиња; Стеријина награда за драматизацију Нушићеве Аутобиографије, Стеријина награда за адаптацију Пекићеве Корешподенције, Награда Марин Држић удружења драмских уметника Југославије за драму Бановић Страхиња; награду Библиотеке “Ђорђе Јовановић” за књигу критике Портрети, награду “Милош Црњански” за прву књигу “Аутобиографија — о другима”; награда “Чалабрчак” за есеј “У знаку кукуруза”.

Објављивао је песме, књижевне критике, есеје, путописе, полемике, драме. Из његовог пера изашло је више драматизација познатих књижевних дела. Београдска позоришта, као и више других сцена, широм земље, изводиле су Михизове драме.

Матица српска од 2021. објављује сабрана дела Борислава Михајловића Михиза.