Александар П. Симић

Богољуб Шијаковић

Бојан Суђић

Душан Ковачевић

Дарко Спасић

Емир Кустурица

Зоран Живановић

Коста Чавошки

Матија Бећковић

Марко Бумбаширевић

Милан Париводић

Милосав Тешић

Никола Моравчевић

Предраг Марковић

Слободан Г. Марковић

Владан Вукосављевић

Владан Живуловић

Чедомир Антић

Преминули чланови Крунског савета

Проф. Иван Антић

Prof. dr Dušan Bataković

Проф. др Душан Батаковић

Проф. др Живојин Бумбаширевић

Светлана Велмар-Јанковић

Проф. др Слободан Витановић

Проф. др Драгомир Виторовић

Проф. др Мирослав Гашић

Милован Данојлић

Проф. др Алекс Драгнић

Степан Драгојловић

Ђорђе Ђуришић

Милорад Илић

Проф. др Драгољуб Кавран

Борислав Михајловић-Михиз

Проф. др Павле Николић

Проф. др Милорад Павић

Проф. др Предраг Палавестра

Борислав Пекић

Проф. др Слободан Перовић

Проф. Бранко Пешић

Проф. др Бранко Поповић

Миодраг-Мића Поповић

Милорад Савићевић

Младен Србиновић

Проф. др Ђорђе-Вид Томашевић

 

Milorad Savicevic

Потиче из породице градске средње класе са унивезитетским образовањем кроз неколико генерација. Рођен новембра 1935. у Београду где је завршио основно и средње образовање, и дипломирао на Правном факултету Београдског Униветзитета 1960. године.

Живи у Београду и Швајцарској. Ожењен, двоје деце. Говори течно неколико страних језика (енглески, италијански, француски, руски).
Професионалне активности започео је касних педесетих. Од 1962. до 1970. радио је у Савезном Министарству привреде на питањима економских и финансијских односа са иностранством. Од 1973. до 1990. био је директор и председник управног одбора чувеног спољно-трговинског предузећа ”Генералекспорт” холдинг. У том периоду ова компанија од изузетне важности за српску и југословенску економију тог времена, прерасла је у правог гиганта са годишњим приходима у милијардама долара.

Написао је многе стручне текстове из области економских односа са иностранством. После напуштања ”Генералекспорта” радио је у иностранству у периоду од 1990. до 2000. године.

Учествовао је у организовању демократске опозиције као један од оснивача Реформистичке партије Србије, и учествујући у формирању ДЕПОС-а (Демократског Покрета Србије); био је посланик Савезног парламента у периоду од 1992. до 1996. Средином 1998. придружио се оснивачима ДХСС (Демохришћанске странке Србије) и Савеза за промене. Потпредседник је ДХСС.

После победе демократских снага на савезним и локалним изборима септембра 2000., постао је члан Већа грађана Савезне Скупштине где такође има функцију Председника Комитета за економске односе са иностранством, а такође је и саветник Скупштине Града Београда.
У октобру 2000., био је изабран за председника ”Генекс” корпорације, и у исто време постао је председник ”Застава” групе.

Године 2003. поново је изабран за посланика Скупштине државне заједнице Србије и Црне Горе.