Франо Кршинић (Корчула 1897- Загреб 1982)
Рељеф у ораховом дрвету
Висина 70 цм
Инв. бр. 61 /02
Бели двор
Дело представља један од ретких примера Кршинићевих раних радова које карактеришу мотиви везани за завичај и младост попут дела Пастир, Орфелија, Жетелица итд. Уметникова склоност ка мекој моделацији облика, утицај мештровићевог рада и делимично прихваћен утицај експресионизма доносе радови попут Пастира и пастирице. Рељеф представља две фигуре стиснуте у оквирима позадине масивног квадра дрвета. Сама представа младића и девојке ослоњених једно на друго, док младић свира на флаути, указује на формализацију и ту уметникову тежњу ка битном, синтетичном. Целокупно дело одише лиричношћу и једном хармонијом у виду благо валовитих линија фигура, па се чини да је мелодија коју производи младић овде на симболични начин представљена управо у тој хармонији целокупне композиције.. Стилске одреднице овог дела пре свега фигуре масивних удова, статичност, претапање мотива у један јединствени облик смешта рад у средину треће деценије 20. века. Сличне композиције са представама пастира у дрвету спомињу се у попису његових дела са изложби 1929. и 1930.
Кршинићев рад откупљен је 1955. од Милице Продановић посредством Кабинета Председника Републике.
Франо Кршинић је рођен 1897. године на острву Корчула у породици са дугом каменорезачком традицијом. Прве уметничке поуке стекао је Занатској школи на Корчули, затим одлази у Праг у каменорезачко-клесарску школу.. Бројна студијска путовања и школовање у Чешкој допринели су изградњи јединственог и препознатљивог Кршинићевог израза. Био је један од оснивача групе Земља, а затим и члан групе Независних. Кршинић је своје највеће домете постигао у интимистичким, лирским темама пре свега у женским актовима и фигуралним композицијама. Своју уметничку визију најмање је темељио на узорима својих претходника. Франо Кршинић није запостављао ни портретну, поготову споменичку пластику. Као изузетно плодан скулптор у камену и бронзи извео је многобројне јавне споменике у Сиску, Дубровнику, Бакру, Грубишном пољу, Загребу, Ужицу.
Био је ректор и редовни професор Академије ликовних уметности у Загребу. Од 1948. изабран је за редовног члана Југословенске академије науке и уметности. Добитник је многобројних међународних и југословенских награда од којих су: Награда Владе ФНРЈ (1949), Орден рада I реда (1957) Орден заслуга за народ са златном звездом (1967).
