Frano Kršinić (Korčula 1897- Zagreb 1982)
Reljef u orahovom drvetu
Visina 70 cm
Inv. br. 61 /02
Beli dvor
Delo predstavlja jedan od retkih primera Kršinićevih ranih radova koje karakterišu motivi vezani za zavičaj i mladost poput dela Pastir, Orfelija, Žetelica itd. Umetnikova sklonost ka mekoj modelaciji oblika, uticaj meštrovićevog rada i delimično prihvaćen uticaj ekspresionizma donose radovi poput Pastira i pastirice. Reljef predstavlja dve figure stisnute u okvirima pozadine masivnog kvadra drveta. Sama predstava mladića i devojke oslonjenih jedno na drugo, dok mladić svira na flauti, ukazuje na formalizaciju i tu umetnikovu težnju ka bitnom, sintetičnom. Celokupno delo odiše liričnošću i jednom harmonijom u vidu blago valovitih linija figura, pa se čini da je melodija koju proizvodi mladić ovde na simbolični način predstavljena upravo u toj harmoniji celokupne kompozicije.. Stilske odrednice ovog dela pre svega figure masivnih udova, statičnost, pretapanje motiva u jedan jedinstveni oblik smešta rad u sredinu treće decenije 20. veka. Slične kompozicije sa predstavama pastira u drvetu spominju se u popisu njegovih dela sa izložbi 1929. i 1930.
Kršinićev rad otkupljen je 1955. od Milice Prodanović posredstvom Kabineta Predsednika Republike.
Frano Kršinić je rođen 1897. godine na ostrvu Korčula u porodici sa dugom kamenorezačkom tradicijom. Prve umetničke pouke stekao je Zanatskoj školi na Korčuli, zatim odlazi u Prag u kamenorezačko-klesarsku školu.. Brojna studijska putovanja i školovanje u Češkoj doprineli su izgradnji jedinstvenog i prepoznatljivog Kršinićevog izraza. Bio je jedan od osnivača grupe Zemlja, a zatim i član grupe Nezavisnih. Kršinić je svoje najveće domete postigao u intimističkim, lirskim temama pre svega u ženskim aktovima i figuralnim kompozicijama. Svoju umetničku viziju najmanje je temeljio na uzorima svojih prethodnika. Frano Kršinić nije zapostavljao ni portretnu, pogotovu spomeničku plastiku. Kao izuzetno plodan skulptor u kamenu i bronzi izveo je mnogobrojne javne spomenike u Sisku, Dubrovniku, Bakru, Grubišnom polju, Zagrebu, Užicu.
Bio je rektor i redovni profesor Akademije likovnih umetnosti u Zagrebu. Od 1948. izabran je za redovnog člana Jugoslovenske akademije nauke i umetnosti. Dobitnik je mnogobrojnih međunarodnih i jugoslovenskih nagrada od kojih su: Nagrada Vlade FNRJ (1949), Orden rada I reda (1957) Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom (1967).
