непознати далматински аутори
клесани камен
Колико је историја две Југославије прозета Дворским комплексом и са колико пажње се приступало изградњи и уређењу како ентеријера тако и парковске целине целог комплекса у том духу указује и чињеница о набавци далматинских средњовековних артефаката ради украсавања екстеријера Краљевског двора. Дуго времена били су непознати јавности, утопљене у дворски парк и уклопљене у атрјум палате, готово да нико није ни обрацао посебну пазњу на њих. Чини се да те две камене круне нису биле привлацне колико ентеријери или изузетна уметничка дела Краљевског двора, ипак имају заслужно место у оквиру Дворског комплекса. Прва старија камена круна, повуцена у сену парка, док је друга смештена у атријум Краљевског двора. Ретко ко, осим стручњака, да је и могао претпоставити да се у комплексу, тачније у близини Краљевског двора налазе две круне са Раба. Израђене у Далмацији, вероватно током касног средњег века и у освит новог доба, круне за зденце стигле су у дворски комплекс несто после 1930. године. Треца круна, много мањег формата, исклесана у мермеру, потиче из касних двадесетих година 20.века и највероватније је рад Николе Краснова.
Нису слуцајно ти артефакти заврсили у комплексу. Првобитно је замисљено да атријум Краљевског двора буде украсен са једном раскосно декорисаном каменом круном за бунар, у централном делу. Никола Краснов и други архитекти поигравали су се варијантама украса за атријумски зденац, а сацуване архивске скице указују да су за инспирацију имали оне средњовековне далматинске, као на пример зденац- крстионуцу Задарке катедрале Св. Стошије.
Свакако, ове дивне далматинске круне моземо повезати са боравком југословенске краљице Марије и румунске краљице Марије средином двадесетих година 20.века и њиховим путовањем по Далмацији, што нам потврдјује и Илустровани лист из тих година. Ипак, по сведочењу мештана Раба, краљица Марија Карађорђевић била је још једном на острву Рабу, око 1931-1932. и том прилико отпремљена су за југословенски двор два сандука рабских старина.
Идеја о интегралном југословенству и стварање виртуелне југословенске традиције огледала се и кроз прибављање средњивековних артефаката са простора Балкана за уређење Дворског комплекса. Тако су се поред средњовековних икона православних манастира нашли и необични мермерни зденци са острва Раба.
