nepoznati dalmatinski autori
klesani kamen
Koliko je istorija dve Jugoslavije prozeta Dvorskim kompleksom i sa koliko pažnje se pristupalo izgradnji i uređenju kako enterijera tako i parkovske celine celog kompleksa u tom duhu ukazuje i činjenica o nabavci dalmatinskih srednjovekovnih artefakata radi ukrasavanja eksterijera Kraljevskog dvora. Dugo vremena bili su nepoznati javnosti, utopljene u dvorski park i uklopljene u atrjum palate, gotovo da niko nije ni obracao posebnu paznju na njih. Čini se da te dve kamene krune nisu bile privlacne koliko enterijeri ili izuzetna umetnička dela Kraljevskog dvora, ipak imaju zaslužno mesto u okviru Dvorskog kompleksa. Prva starija kamena kruna, povucena u senu parka, dok je druga smeštena u atrijum Kraljevskog dvora. Retko ko, osim stručnjaka, da je i mogao pretpostaviti da se u kompleksu, tačnije u blizini Kraljevskog dvora nalaze dve krune sa Raba. Izrađene u Dalmaciji, verovatno tokom kasnog srednjeg veka i u osvit novog doba, krune za zdence stigle su u dvorski kompleks nesto posle 1930. godine. Treca kruna, mnogo manjeg formata, isklesana u mermeru, potiče iz kasnih dvadesetih godina 20.veka i najverovatnije je rad Nikole Krasnova.
Nisu slucajno ti artefakti zavrsili u kompleksu. Prvobitno je zamisljeno da atrijum Kraljevskog dvora bude ukrasen sa jednom raskosno dekorisanom kamenom krunom za bunar, u centralnom delu. Nikola Krasnov i drugi arhitekti poigravali su se varijantama ukrasa za atrijumski zdenac, a sacuvane arhivske skice ukazuju da su za inspiraciju imali one srednjovekovne dalmatinske, kao na primer zdenac- krstionucu Zadarke katedrale Sv. Stošije.
Svakako, ove divne dalmatinske krune mozemo povezati sa boravkom jugoslovenske kraljice Marije i rumunske kraljice Marije sredinom dvadesetih godina 20.veka i njihovim putovanjem po Dalmaciji, što nam potvrdjuje i Ilustrovani list iz tih godina. Ipak, po svedočenju meštana Raba, kraljica Marija Karađorđević bila je još jednom na ostrvu Rabu, oko 1931-1932. i tom priliko otpremljena su za jugoslovenski dvor dva sanduka rabskih starina.
Ideja o integralnom jugoslovenstvu i stvaranje virtuelne jugoslovenske tradicije ogledala se i kroz pribavljanje srednjivekovnih artefakata sa prostora Balkana za uređenje Dvorskog kompleksa. Tako su se pored srednjovekovnih ikona pravoslavnih manastira našli i neobični mermerni zdenci sa ostrva Raba.
