Престолонаследник Александар данас је у пратњи своје супруге Њ.К.В. Принцезе Катарине и чланова Крунског савета, г-дина Предрага Марковића и г-дина Зорана Живановића, посетио гроб свог оца, Њ.В. Краља Петра II, у породичном маузолеју цркве Светог Ђорђа на Опленцу, обележавајући 97. годишњицу од његовог рођења.

Њиховим Краљевским Височанствима ово је био први излазак у јавност од почетка пандемије корона вируса у Србији. Испред цркве Светог Ђорђа на Опленцу свечано су их дочекали нови председник општине Топола, г-дин Игор Петровић, представници Удружења Краљевина Србија и многобројни посетиоци.

Поводом 97. годишњице од рођења Њ.В. Краља Петра II, Њ.К.В. Престолонаследник Александар истакао је колика је била туга његовог оца због немогућности повратка у домовину: “Сине, не остављај ме у страној земљи, води ме кући, чак и мртвог – често ми је отац говорио. Срце мог оца било је скрхано његовом трагичном судбином. Лутао је светом далеко од својих корена и свакога дана се надао повратку свом народу. Захвалан сам Богу што ми је пружио прилику да ту жељу мог оца испуним. Тата, код куће си”.

Тог 6. септембра 1923. године, топови су огласили рођење насладника престола Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и све је указивало на његову срећну будућност. Њ.В. Краљ Петар II је био прворођени син Краља Александра I и Краљице Марије од Југославије. Београђани су са највећим одушевљењем поздравили ту радосну вести и сретни глас се пренео по целој земљи. Тог дана су брујала звона на свим црквама, орила се песма по свим пољима и веселило се по свим домовима. Младог Краљевића крстио је Патријарх Српски Димитрије, а кум му је био британски краљ Џорџ V.

Њ.В. Витешки Краљ Александар I убијен у Марсеју 1934. године и овим трагичним догађајем судбина је оставила Краљевића Петра без оца са само 11 година. Од ког тренутка све очи Југославије и света биле су упрте у развој једног дечака, који није био спреман за озбиљне животне и политичке изазове који су били пред њим. Краљ Петар II имао је непуних 18 година када је нацистичка Немачка окупирала његову земљу, Југославију. Краљ је био приморан да напусти земљу заједно са југословенском владом и стационира се у Лондону, а тамо је млади Краљ сматран симболом отпора народа Југославије против нацизма.

Из јединог брака са Њ.К.В. Принцезом Александром од Грчке и Данске 1945. године добио је сина Њ.К.В. Престолонаследника Александра.

Краљ Петар II никада није абдицирао, за добробит свог народа борио се до смрти. Умро је 3. новембра 1970. и био сахрањен у манастру Св. Саве у Либертвилу у Илиноису, као једини монарх који је сахрањен у Сједињеним Државама. Његов син, Њ.К.В. Престолонаследник Александар 2013. године успео је да испуни жељу свог оца и Краљеви посмртни остаци пренети су у Србију и у државној сахрани поново сахрањени у маузолеју династије Карађорђевић, цркви светог Ђорђа на Опленцу. Тог дана, сахраном и осталих чланова породице Карађорђевић, испуњена је жеља Краља Петра II да сви Карађорђевићи који су били прогнани за време комунизма буду враћени “у свету српску земљу”.