САОПШТЕЊЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ
Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА
А Л Е К С А Н Д Р А II
Туристички путоказ, мај 2011.
Дворски комплекс
на Дедињу отворен за посетиоце
СЈАЈ СРПСКОГ ДВОРА
Дворски комплекс на врху Дедињског брда, окружен густом шумом, простире се
на 134 хектара уређених паркова, које је пројектовао француски архитекта
Едуар Андре
У
Лондону је незаобилазна туристичка станица Бакингемска палата, у Паризу
дворац Версај, а у Београду би то могао да буде Дворски комплекс на Дедињу.
Занимљива историја, везана за његове станаре, од Краља Александра, преко
Генерала Лера и Јосипа Броза, до Престолонаследника Александра, многобројни
вредни уметнички предмети, лепота простора… разлози су који су довели до
одлуке Престолонаследника Александра Карађорђевића да, у сарадњи са
Туристичком организацијом Београда, дворске капије широм отвори за
туристичке посете.
Дворски комплекс на врху Дедињског брда, окружен густом шумом, простире се
на 134 хектара уређених паркова, које је пројектовао француски архитекта
Едуар Андре. Изградио га је Краљ Александар И Карађорђевић. Изградња је
трајала од 1924. године, када је започета изградња Краљевског двора па све
до 1937. године, када је завршен Бели двор.
КРАЉЕВСКИ ДВОР
Већина становника Београда, кад пролазе раковичким путем или кроз Кошутњак,
за велику белу зграду на врху брда мисле да је то „Бели двор”. Зграда која
се види споља је у ствари Краљевски двор. Грађена је од 1924. до 1929.
године у српско-византијском стилу. Фасада је од белог мермера са острва
Брач па управо белина те зграде наводи неупућене да помисле да је у питању
Бели двор. Око ове зграде подигнуте су перголе, парковске терасе, базени,
павиљон и концертна тераса.
Уласком у Краљевски двор улазите у свет културе и уметности. У свим
просторијама на зидовима се налазе слике и таписерије изузетне вредности. У
приземљу се налазе велика трпезарија, библиотека са великим бројем
раритетних књига, Плави салон који је намештен по угледу на француске салоне
18. века и из кога се излази на велики плато-терасу, Златни салон у којем се
налазе слике италијанских мајстора. Ту су смештене шкриње које су Краљ
Александар и Краљица Марија добили на поклон за венчање.
На
спрату су приватне одаје краљевске породице. Подрум Краљевског двора је
прича за себе. Спуштајући се мермерним степеништем имате утисак да улазите у
свет бајки. Сви сводови и зидови осликани су и декорисани мотивима из бајке
о жар-птици. Простор из којег се улази у све друге просторије је у
наранџастим и црвеним тоновима. Са леве стране је Соба шапата, која је
служила за поверљиве разговоре владара. Да би се обезбедила потпуна
дискреција и онемогућило прислушкивање, владари који живели у овом простору
са собом су носили кључ од фонтане на зиду чији је жубор воде покривао
гласове.
Данашња Билијар сала некад је служила као вински подрум где су се чувала
архивска вина из целог света. Посебно место су заузимала вина са Опленца из
Краљевих винограда. На сводовима ове просторије руком уметника нацртана је и
исписана српска народна песма „Женидба Цара Душана”. Најинтересантнија
просторија у подруму Краљевског двора свакако је биоскопска дворана, која је
у зеленим тоновима. Некада се, кад је изграђена ова биоскопска сала, иза
биоскопског платна налазио клавир са пианистом који је пратио филмске
пројекције пошто је сала изграђена у ери немих филмова. Поред ове сале
налази се и мала Клуб сала у којој је сто са 4 столице и која је служила за
картање и опушену забаву.
ДВОРСКА ЦРКВА
Поред Краљевског двора, повезана ходником са колонадама, налази се дворска
црква посвећена првом Христовом Апостолу, Андреју Првозваном, крсној слави
краљевске породице. Црква је грађена по угледу на цркву манастира Светог
Андреја из 1389. године на Тресци у Македонији. Осликана је копијама фресака
из најпознатијих српских манастира. За време владавине комунизма фреске и
иконостас су делимично оштећени и на њима се виде трагови Ијудске обести.
Сходно идеологији тог времена, Дворска црква је служила као магацин
повртарске опреме, да би је повремено приказивали као цркву приликом доласка
светских државника који су имали потребу за верским обредима, тако да су у
њој били епископ Макаријос, цар Хаиле Саласије и многи други.
ХРАНА СТИЖЕ ПОДЗЕМНИМ ХОДНИКОМ
Поред зграде Краљевског двора налази се зграда у којој се налазииа дворска
кухиња и собе за дворску послугу. Ту се спремала храна за кра-Ијевску
породицу и њихове госте, која се у двор доносила подземним ходником дугачким
83 метра. Овакву организацију спремања и послужења хране осмислио је Краљ
Александар због тога што није хтео да му се мириси из кухиње шире по
просторијама у којима борави.
БЕЛИ ДВОР
Изградња Белог двора трајала је три године (1934 – 1937). Првобитно је
планиран као резиденција за Принчеве Томислава, Павла и Петра, да би после
убиства Краља Александра у Марсеју, постао званична резиденција краљевске
породице. Ову зграду пројектовао је архитекта Александар Ђорђевић у
класицистичком стилу. Приземље у којем се налази велики свечани хол и низ
салона са библиотеком и свечаном трпезаријом превасходно је служило за
велике пријеме и посете страних краљевских породица и државника. На спрату
је пет великих апартмана за госте. Ову зграду су прославили бивши
председници Јосип Броз Тито и Слободан Милошевић. Тито је у овој згради
примао све највеће светске државнике, док је време Милошевича остало
упамћено по канабету на којем су седели сви они који су са њиме преговарали
о судбини Србије. Одомаћени назив у народу за цео комплекс је „Бели двор” а
тек се отварањем за јавност Дворског комплекса сазнало да се тај назив
односи на најмлађу зграду у оквиру комплекса.
УМЕТНИЧКА ЗБИРКА
Кад
уђете у Дворски комплекс свуда ћете видети бројна уметничка и књижевна дела
непроцењиве вредности. Време и бурни историјски догађаји учинили су своје,
тако да велики део уметничке колекције и књига недостаје. Међутим, сачувано
и спасено говори о култури, образовању и богатству краљевске породице која
је предано скупљала ово благо. Многобројна су дела сликара, вајара и
примењених уметника, која се овде налазе: Јакопо Палма ил Векио, Симон Ву,
Рембрант, Андре Аловађо, Бјађо дАнтонио, Ђузепе Грасија, Огистен Пажу, Иван
Мештровић, Паја Јовановић, Тома Росандић, Франо Кршинић, Влахо Боковац…
ЉУБАЗНИ ДОМАЋИНИ
Недавно се у току новинарског обиласка изненада, без најаве, појавио
Престолонаследник Александар Карађорђевић. Добро расположени
Престолонаследник покушао је у директном разговору да опусти атмосферу међу
изненађеним новинарима, али расположење се битно поправило тек доласком
принцезе Катарине, која је ведрим духом и шалама на рачун свог супруга
даривала осмех на лице свим присутнима.
ЧЕТИРИ ТЕРМИНА НЕДЕЉНО
Обиласци Краљевског и Белог двора организовани су уз пратњу професионалних
туристиеких водича који посетиоце упознају са историјом, уметношћу и
културом у пријатној двочасовној Сетњи Дворским комплексом.
Дворски комплекс је отворен за јавност сваке суботе и недеље од 9. априла до
31. октобра у два редовна термина, од 11 и од 14 часова. Такође постоји
могућност организације групних посета током радних дана уз претходну најаву.
Улазница укључује организован аутобуски превоз са Трга Николе Пашића.
Постоји могућност организовања ванредних обилазака уз претходну најаву
Канцеларији Престолонаследника Александра II на 011/ 306 4014 или
[email protected]
За
све информације и резервације посетиоци се могу обратити Туристичком
информативном центру у Београду, Кнез Михаилова 6, 11000 Београд, односно на
телефоне 011/328-18-59 и 011/262-92-53 (фаx). Контакт особа: Анђелка
Вуковић, ел.пошта:
[email protected]
Школе, студентске организације и пензионерска удружења заинтересована за
посету Дворском комплексу могу се најавити директно Канцеларији Њ.К.В.
Престолонаследника Александра на телефон 011/306-4014 или путем електронске
поште [email protected]
Број људи у групи је ограничен на 50.
1997 Њ.К.В. Престолонаследник Александар II
Сва права задржана
[email protected]
