Ако је судити по белешкама посетилаца, у виндзорској дворани где су били изложени портрети или фотографије свих европских владара, за владе краљице Викторије недостајала је само слика једног – краља Србије! У београдском Двору није недостајала само слика британске краљице и индијске царице, недостајали су и портрети свих других. У Виндзору недостатак је био ствар политичког става, у Београду последица реалности! У Виндзору су готово сви европски владари били рођаци владајуће династије, у Београду династија готово да није имала рођаке међу европским владарима! Британијом је владала династија стара миленијум, Србијом две династије младе мање од једног века.

То, наравно, није била једина разлика. У Лондону се веровало да је свако ко оспорава, угрожава или ставља сопствене испред британских интереса непријатељ по дефиницији; у Београду се пријатељи и непријатељи нису могли бирати, они су се идентификовали сами, и дефиниција непријатеља и пријатеља од времена до времена мењала је предзнак и без посебног труда Срба. Британија је владала светом; Србија још није успевала да влада самом Србијом! Британија је гледала савезника у Турској, Србија – алтернативно – у Аустрији и Русији. Избор савезника, и у једном и другом случају, одређивао је статус и важност узајамних односа!

Официрски преврат 1903. године заоштрио је и онако скромне везе између дворова. Краљ Едвард VII је имао веома изоштрен осећај за статус и улогу владаоца, и односи између Британије и Србије ушли су из хладне у смрзнуту фазу. Било је потребно да прође доста година да би се успоставиле прве дискретне везе између дворова. Случајност је хтела да то буде велика државна сахрана Едварда VII, краља Велике Британије и Ирске и цара Индије, 1910. године. Србију и њеног краља Петра I заступао је престолонаследник Александар, што је забележила филмска камера. Наредне године, поново је заступао Србију и свога оца, када је присуствовао крунисању краља Џорџа V. Из тог времена потиче и прво званично британско одликовање једног члана дома Карађорђевића: Велики крст краљевског Викторијанског ордена и споменица крунисања краља Џорџа и краљице Мери. Британска краљица Викторија поседовала је један број високих српских одликовања у степену Великог крста (Орден таковског крста из 1882, Орден белог орла из 1883, Орден Светог Саве из 1897…).

Битно измењена ситуација изазвана избијањем Првог светског рата и ратно савезништво Србије и Велике Британије довела је до успостављања много чешћих и блискијих веза између две земље, па и између два двора. Престолонаследник Александар, у то време регент Краљевине и главнокомандујући српске војске, одликован је Великим крстом ордена купатила у војној групи, а потом и Краљевским Викторијанским ланцем. Потоњи краљ Џорџ VI постаће носилац највиших степена Ордена Карађорђеве звезде и Белог орла, а његова мати, краљица Мери, Великог крста ордена Светог Саве. Посебно блиске вазе биће успостављене у време венчања краља Александра са румунском принцезом Маријом, која је сама била близак сродник британске, немачке и руске владарске породице. Кумовске везе, као и потоња женидба кнеза Павла Карађорђевића грчком и данском принцезом Олгом, довешће временом до јачања породичних веза између две династије.

У времену Другог светског рата, слично дешавањима од двадесет седам година раније, Краљевина Југославија и Уједињено Краљевство поново су се нашли на истој страни, као савезници. Избегли двор и влада Југославије нашли су ратно уточиште у Лондону, као и владари Норвешке, Холандије и Грчке. Ту, у Лондону, обављено је и ратно венчање краља Петра II са грчком принцезом Александром, и ту се – у просторијама хотела “Клериџиз” – родио и престолонаследник Југославије, Александар. Његова кума на крштењу била је потоња и данашња краљица Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске, Елизабета II.

Захваљујући пореклу краљице Марије, родбинске везе и генетско наслеђе између југословенских и српских монарха и Енглеске и Шкотске довеле су до необично занимљивих наследних линија, међу којима ваља споменути порекло од Кенета I МекАлпина, краља Шкотске (844–859), Сердика, краља Западних Саксонаца (519–534), Халфдана Старог, деде Ролона, првог војводе од Нормандије (8. век), краља Едварда III Плантаџенета и виконта Ингелгера од Анжера (+888), родночелника свих потоњих Плантаџенета.

Лични и породични односи две династије већ су дуго блиски и директни. Чињеница да је дом Виндзора владајући у Уједињеном Краљевству, а да је дом Карађорђев провео у принудном егзилу више од пола века, довели су до директног преплитања државно-политичких и родбинских нивоа. Државно-политички ниво битно условљава званични положај и јавни наступ британског Дома, док недостатак тог нивоа битно ограничава формални статус и позицију краљевског Дома Југославије и Србије. То су последице времена и објективних околности.

Оно што је изван диктата времена, остају породичне и личне везе и односи. На том пољу између Дома Виндзор и Дома Карађорђевића нису забележени проблеми!

Преузмите брошуру (PDF) >>>