Богољуб Шијаковић

Бојан Суђић

Душан Ковачевић

Дарко Спасић

Емир Кустурица

Зоран Живановић

Коста Чавошки

Матија Бећковић

Марко Бајић

Марко Бумбаширевић

Милан Париводић

Милосав Тешић

Милован Данојлић

Никола Моравчевић

Предраг Марковић

Слободан Г. Марковић

Владан Вукосављевић

Владан Живуловић

Чедомир Антић

Преминули чланови Крунског савета

Проф. Иван Антић

Prof. dr Dušan Bataković

Проф. др Душан Батаковић

Проф. др Живојин Бумбаширевић

Светлана Велмар-Јанковић

Проф. др Слободан Витановић

Проф. др Драгомир Виторовић

Проф. др Мирослав Гашић

Проф. др Алекс Драгнић

Степан Драгојловић

Ђорђе Ђуришић

Милорад Илић

Проф. др Драгољуб Кавран

Борислав Михајловић-Михиз

Проф. др Павле Николић

Проф. др Милорад Павић

Проф. др Предраг Палавестра

Борислав Пекић

Проф. др Слободан Перовић

Проф. Бранко Пешић

Проф. др Бранко Поповић

Миодраг-Мића Поповић

Милорад Савићевић

Младен Србиновић

Проф. др Ђорђе-Вид Томашевић

 

Pesic Branko

Проф. Бранко Пешић (Земун, 1. септембар 1921 — Лињано, 4. октобар 2006) био је српски архитекта и универзитетски професор, пројектант бројних објеката у Београду и у свету. Легат Бранка Пешића је у процесу формирања у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.

Технички факултет у Београду — архитектонски одсек уписао је 1939, но услед ратног прекида студија дипломирао је 1947. године. У периоду 1947 — 1951. радио је као пројектант, шеф градилишта и бироа у Дирекцији за изградњу Новог Београда.

Године 1951. изабран за асистента на Грађевинском факултету у Београду где, до пензионисања 1986, ради у својству предавача, затим професора на предмету Зградарство. Био и хонорарни асистент на Архитектонском факултету у Београду. Исти предмет, предавао је више година и на факултетима у Нишу, Новом Саду, Зрењанину и Подгорици. Аутор је уџбеника за предмет зградарство, као и већег броја објављених књига и стручних радова.

Од његових 117 реализованих пројеката најзначајнији су: југословенски павиљони на бројним међународним сајмовима (међу којима су највећи у Њујорку, Лозани, Москви, Паризу, Диселдорфу и Пекингу); пројекти више зграда у Београду, међу којима је најзначајнија палата „Београд“ („Београђанка“). Вршио је и надзор над реализацијом својих пројеката. Учествовао на 28 архитектонских конкурса на којима је добио 20 награда.

Био је председник и члан бројних стручних жирија, учесник изложби („Мајске изложбе“ УЛУПУДС-а, самостална „Изложбе о изложбама“ 1980. године у Београду на којој је излагао свој пројектантски опус. Био је и председник секције архитектуре Удружења примењених уметника и дизајнера Србије (УЛУПУДС) 14 година, УЛУПУДС-а (1976—1980.), затим председник Удружења примењених уметника и дизајнера Југославије (1981—1982.), председник Савета редакција часописа „Савремени материјали“ и „Архитектура и урбанизам“.

Аутор је пројекта за наставак градње Храма Светог Саве у Београду по којем је и изведен 2004. године. Главни организатор и надзорни инжењер свих радова на градњи Храма од 1984. до 1996. године. За рад на Храму Пешић није примао плату нити било какву врсту надокнаде, пошто је тај пројекат сматрао својом дужношћу и мисијом. Поред послова струке, Пешић је за Храм активно прикупљао средства, у коју сврху је одржао низ предавања и изложби, од Аустралије до Уједињеног Kраљевства.