Prof. Branko Pešić (Zemun, 1. septembar 1921 — Linjano, 4. oktobar 2006) bio je srpski arhitekta i univerzitetski profesor, projektant brojnih objekata u Beogradu i u svetu. Legat Branka Pešića je u procesu formiranja u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”.
Tehnički fakultet u Beogradu — arhitektonski odsek upisao je 1939, no usled ratnog prekida studija diplomirao je 1947. godine. U periodu 1947 — 1951. radio je kao projektant, šef gradilišta i biroa u Direkciji za izgradnju Novog Beograda.
Godine 1951. izabran za asistenta na Građevinskom fakultetu u Beogradu gde, do penzionisanja 1986, radi u svojstvu predavača, zatim profesora na predmetu Zgradarstvo. Bio i honorarni asistent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Isti predmet, predavao je više godina i na fakultetima u Nišu, Novom Sadu, Zrenjaninu i Podgorici. Autor je udžbenika za predmet zgradarstvo, kao i većeg broja objavljenih knjiga i stručnih radova.
Od njegovih 117 realizovanih projekata najznačajniji su: jugoslovenski paviljoni na brojnim međunarodnim sajmovima (među kojima su najveći u Njujorku, Lozani, Moskvi, Parizu, Diseldorfu i Pekingu); projekti više zgrada u Beogradu, među kojima je najznačajnija palata „Beograd“ („Beograđanka“). Vršio je i nadzor nad realizacijom svojih projekata. Učestvovao na 28 arhitektonskih konkursa na kojima je dobio 20 nagrada.
Bio je predsednik i član brojnih stručnih žirija, učesnik izložbi („Majske izložbe“ ULUPUDS-a, samostalna „Izložbe o izložbama“ 1980. godine u Beogradu na kojoj je izlagao svoj projektantski opus. Bio je i predsednik sekcije arhitekture Udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Srbije (ULUPUDS) 14 godina, ULUPUDS-a (1976—1980.), zatim predsednik Udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Jugoslavije (1981—1982.), predsednik Saveta redakcija časopisa „Savremeni materijali“ i „Arhitektura i urbanizam“.
Autor je projekta za nastavak gradnje Hrama Svetog Save u Beogradu po kojem je i izveden 2004. godine. Glavni organizator i nadzorni inženjer svih radova na gradnji Hrama od 1984. do 1996. godine. Za rad na Hramu Pešić nije primao platu niti bilo kakvu vrstu nadoknade, pošto je taj projekat smatrao svojom dužnošću i misijom. Pored poslova struke, Pešić je za Hram aktivno prikupljao sredstva, u koju svrhu je održao niz predavanja i izložbi, od Australije do Ujedinjenog Kraljevstva.