Богољуб Шијаковић

Бојан Суђић

Душан Ковачевић

Дарко Спасић

Емир Кустурица

Зоран Живановић

Коста Чавошки

Матија Бећковић

Марко Бумбаширевић

Милан Париводић

Милосав Тешић

Милован Данојлић

Никола Моравчевић

Предраг Марковић

Слободан Г. Марковић

Владан Вукосављевић

Владан Живуловић

Чедомир Антић

Преминули чланови Крунског савета

Проф. Иван Антић

Prof. dr Dušan Bataković

Проф. др Душан Батаковић

Проф. др Живојин Бумбаширевић

Светлана Велмар-Јанковић

Проф. др Слободан Витановић

Проф. др Драгомир Виторовић

Проф. др Мирослав Гашић

Проф. др Алекс Драгнић

Степан Драгојловић

Ђорђе Ђуришић

Милорад Илић

Проф. др Драгољуб Кавран

Борислав Михајловић-Михиз

Проф. др Павле Николић

Проф. др Милорад Павић

Проф. др Предраг Палавестра

Борислав Пекић

Проф. др Слободан Перовић

Проф. Бранко Пешић

Проф. др Бранко Поповић

Миодраг-Мића Поповић

Милорад Савићевић

Младен Србиновић

Проф. др Ђорђе-Вид Томашевић

 

Dragnich_Alex

Проф. др Алекс Драгнић (Репаблик, Вашингтон, 22. фебруар 1912 — Мичелвил, Мериленд 10. август 2009) је био академик САНУ као инострани члан, члан Крунског савета и носилац Великог крста Краљевског ордена Белог орла. Радио је као амерички универзитетски професор политичких наука на универзитету Вандербилт и био је стручњак за Југославију и Србију.

Након предавања на Кејс Вестерн универзитету у Кливленду, постао је аташе за културу и односе са јавношћу у америчкој амбасади у Београду, од 1947. до 1950. Ово место обликовало је читаву његову каријеру. Канцелар Универзитета Вандербилт Харви Бранскомб, у мисији владе САД, састао се са Драгнићем у Београду. Био је толико импресиониран да му је понудио именовање за ванредног професора, уколико одлучи да напусти владину службу.

Предавао је на универзитету Вандербилт у савезној држави Тенеси од 1950. до 1978. године, а председавао је одељењем ѕа политичке науке од 1964. до 1969. године. 1970. године је добио нараду Томас Џеферсон за своје изванредне заслуге на Вандербилту.

Након пензионисања са Вандербилт универзитета, Драгнић је предавао на Универзитету Вашинтон и Ли у Лексингтон, Вирџинија, и био истраживач на Хуверoвом институту у Станфорду, Калифорнија. Био је председник Јужног удружења политичких наука и потпредседник Америчког удружења за политичке науке.

Написао је 11 књига међу којима је најпознатији уџбеник „Главне европске владе“ (1961.) који је доживео девет издања. Веома значајна је и „Титова обећана земља“ – где оштро критикуј југословенски комунистички систем, објављена је 1954. године, која је уследила после његовог службовања у амбасади Сједињених Америчких Држава у Београду, између 1947. и 1950. године. Након ове књиге уследила је оштра реакција југословенских власти и њему је забрањен повратак у Југославију. 1992. објавио је књигу „Срби и Хрвати – борба у Југославији“, а своју последњу књигу „Србија кроз векове“ објавио је 2004. године.

Драгнић је био стручњак за славистику и познавалац политичке ситуације у Југославији од њеног оснивања 1918. године и објавио је низ књига, чланака, коментара и приказа о Југославији и Србији. Често је био позиван од стране америчких новинара да да коментар на тренутна збивања у Југославији. Jавно је критиковао бомбардовање Југославије у Америчким телевизијских емисијама и својим колумнама.

Проф. Драгнић је предавао и на Универзитету Вашингтон и Ли, био сарадник истраживач при Хуверовом институту у Стефорду, у Калифорнији, служио као председник Удружења за политичке науке Југа и потпредседник Америчког удружења за политичке науке. Након пензионисања постаје емеритус универзитета Вандербилт.

Влада Србије Драгнићу је 2002. године доделила орден „Југословенске звезде првог реда“, за заслуге на унапређењу имиџа Срба и Србије у САД.