После саветовања са Члановима Крунског савета и Крунског већа Њ.К.В.
Престолонаследник Александар дао је данас следећу изјаву о ситуацији на
Косову:
У овом за судбину и опстанак српског народа драматичном часу, Круна
не може и неће остати нема.
Спремности и отворености за разговоре и преговоре одавно је дошло време.
Чврстини и одлучности да се истраје у борби за демократско друштво, за
владавину закона и правде, за одбрану основних права српског народа и оних
народа који заједно са њим живе и изграђују заједничку визију боље будућности,
време још није прошло.
Проблем Косова и Метохије није проблем угњетавања једног народа од стране
другог, већ проблем власти која у Србији и Југославији свој опстанак обезбеђује
угрожавањем егзистенције свих. Данас се око Косова и Метохије споре идеолошки
и политички наследници југословенских и албанских комуниста, који су етничко
чишћење косовско-метохијских простора од Срба започето 1941. године оверили
1945. године забраном повратка изгнаника на своју земљу, и пропис о тој
забрани до данашњег дана одржали на снази. Срби са Косова су прве послератне
избеглице којима је у сопственој земљи изречена забрана повратка.
Одлажући годинама озбиљне разговоре са Албанцима са Косова и Метохије,
односећи се према Србима са тог подручја искључиво као према предмету политичких
манипулација, третирајући српски национални интерес као потрошну робу,
изругујући се начелима демократије и владавине закона, актуелна власт угрожава
витални интерес свих грађана Србије и свих Срба где год да живе. Данашњом
бескомпромисношћу власт не брани ни Косово ни Србију већ себе саму.
Будући и сама у изгнанству, Круна разуме и осећа невоље прогнаних и
бригу и неспокој људи чије је грађанско и национално достојанство постало
улог у игри оних којима до тога ни најмање није стало. Нити су Срби непријатељи
Албанаца нити су Албанци непријатељи Срба. Тероризам је непријатељ свима,
било да је у питању државни тероризам, било да је у питању национални и
шовинистички тероризам.
Круна најоштрије осуђује како бруталност режимске полиције на Косову
и убијање недужних цивила, тако и терористичке акције албанских екстремиста
против органа власти и косовских Срба. Терор и бруталност морају уступити
место разговорима, дијалогу и између Срба и Албанаца. У те разговоре морају
бити укључени представници Срба на Косову, староседелаца који су решени
да никада не напусте своја вековна огњишта. Не сме се заборавити ни проблем
више хиљада Срба, жртава етничког чишћења у Хрватској, који су нашли уточиште
на Косову, а сада им је егзистенција поново у питању. Међународна заједница
не сме бити индиферентна према судбини Срба на Косову као што је била према
присилном егзодусу више стотина хиљада Срба из Крајине.
Кључно питање опстанка Србије и Црне Горе, које се данас свесно заобилази
и на унутрашњем плану, и од стране међународне заједнице, није само Косово
и Метохија нити положај албанске националне мањине, већ питање постојања
или непостојања демократских институција, постојања правне државе и сигурности
свих њених грађана у оквиру Устава и пред законом. Срби данас немају међународно
признату државу, а непризната држава не може никога заштитити, поготову
не од оних који са њом преговарају, али је не признају. Таква држава је
унапред изгубљена, а њен интерес непостојећи за међународне факторе. Срби
данас имају арогантну власт и понижен народ. Ову власт међународна заједница
признаје само онда када та власт треба нешто да призна или преда, и зато
се тој власти верује сразмерно њеној спремности да тргује са интересима
сопственог народа.
Косовски проблем прети да доведе до новог оружаног сукоба на Балкану,
и наша је света дужност да тај сукоб спречимо. Под актуелним режимом Срби
су доживели пораз за поразом, а ако дође до новог рата Срби ће бити главне
жртве. Политика се мора водити паметно, а заштита и одбрана српских интереса
и људских права свих грађана без обзира на њихово порекло, вероисповест
и политичко опредељење мора бити њен мотив и циљ.
Европа и свет морају разумети оно што је нама јасно: српска култура
и српски дух, које смо уградили у европско и светско културно наслеђе,
поникли су на Косову, расцветали су се на Косову, и не смеју нестати са
Косова. Већ шест векова Косово је симбол српског народа и његове судбине.
Шест векова оно нас прати као опомена и обећање. Будимо одлучни у борби
за своја права и поштујмо права других, па ће се наћи праведна решења.
Боримо се за свој дом мудрошћу и демократијом. Њихова алтернатива је тиранија,
пропадање и безнађе.
АЛЕКСАНДАР
У Лондону, 12. марта 1998. године
1997 Њ.К.В. Принц Александар
II
Сва права законом заштићена
