Posle savetovanja sa Clanovima Krunskog saveta i Krunskog veca Nj.K.V.
Prestolonaslednik Aleksandar dao je danas sledecu izjavu o situaciji na
Kosovu:
U ovom za sudbinu i opstanak srpskog naroda dramaticnom casu, Kruna
ne moze i nece ostati nema.
Spremnosti i otvorenosti za razgovore i pregovore odavno je doslo vreme.
Cvrstini i odlucnosti da se istraje u borbi za demokratsko drustvo, za
vladavinu zakona i pravde, za odbranu osnovnih prava srpskog naroda i onih
naroda koji zajedno sa njim zive i izgradjuju zajednicku viziju bolje buducnosti,
vreme jos nije proslo.
Problem Kosova i Metohije nije problem ugnjetavanja jednog naroda od
strane drugog, vec problem vlasti koja u Srbiji i Jugoslaviji svoj opstanak
obezbedjuje ugrozavanjem egzistencije svih. Danas se oko Kosova i
Metohije spore ideoloski i politicki naslednici jugoslovenskih i albanskih
komunista, koji su etnicko ciscenje kosovsko-metohijskih prostora od Srba
zapoceto 1941. godine overili 1945. godine zabranom povratka izgnanika
na svoju zemlju, i propis o toj zabrani do danasnjeg dana odrzali na snazi.
Srbi sa Kosova su prve posleratne izbeglice kojima je u sopstvenoj zemlji
izrecena zabrana povratka.
Odlazuci godinama ozbiljne razgovore sa Albancima sa Kosova i Metohije,
odnoseci se prema Srbima sa tog podrucja iskljucivo kao prema predmetu
politickih manipulacija, tretirajuci srpski nacionalni interes kao potrosnu
robu, izrugujuci se nacelima demokratije i vladavine zakona, aktuelna vlast
ugrozava vitalni interes svih gradjana Srbije i svih Srba gde god da zive.
Danasnjom beskompromisnoscu vlast ne brani ni Kosovo ni Srbiju vec sebe
samu.
Buduci i sama u izgnanstvu, Kruna razume i oseca nevolje prognanih i
brigu i nespokoj ljudi cije je gradjansko i nacionalno dostojanstvo postalo
ulog u igri onih kojima do toga ni najmanje nije stalo. Niti su Srbi
neprijatelji Albanaca niti su Albanci neprijatelji Srba. Terorizam
je neprijatelj svima, bilo da je u pitanju drzavni terorizam, bilo da je
u pitanju nacionalni i sovinisticki terorizam.
Kruna najostrije osudjuje kako brutalnost rezimske policije na Kosovu
i ubijanje neduznih civila, tako i teroristicke akcije albanskih ekstremista
protiv organa vlasti i kosovskih Srba. Teror i brutalnost moraju
ustupiti mesto razgovorima, dijalogu i izmedju Srba i Albanaca. U
te razgovore moraju biti ukljuceni predstavnici Srba na Kosovu, starosedelaca
koji su reseni da nikada ne napuste svoja vekovna ognjista. Ne sme
se zaboraviti ni problem vise hiljada Srba, zrtava etnickog ciscenja u
Hrvatskoj, koji su nasli utociste na Kosovu, a sada im je egzistencija
ponovo u pitanju. Medjunarodna zajednica ne sme biti indiferentna
prema sudbini Srba na Kosovu kao sto je bila prema prisilnom egzodusu vise
stotina hiljada Srba iz Krajine.
Kljucno pitanje opstanka Srbije i Crne Gore, koje se danas svesno zaobilazi
i na unutrasnjem planu, i od strane medjunarodne zajednice, nije samo Kosovo
i Metohija niti polozaj albanske nacionalne manjine, vec pitanje postojanja
ili nepostojanja demokratskih institucija, postojanja pravne drzave i sigurnosti
svih njenih gradjana u okviru Ustava i pred zakonom. Srbi danas nemaju
medjunarodno priznatu drzavu, a nepriznata drzava ne moze nikoga zastititi,
pogotovu ne od onih koji sa njom pregovaraju, ali je ne priznaju.
Takva drzava je unapred izgubljena, a njen interes nepostojeci za medjunarodne
faktore. Srbi danas imaju arogantnu vlast i ponizen narod.
Ovu vlast medjunarodna zajednica priznaje samo onda kada ta vlast treba
nesto da prizna ili preda, i zato se toj vlasti veruje srazmerno njenoj
spremnosti da trguje sa interesima sopstvenog naroda.
Kosovski problem preti da dovede do novog oruzanog sukoba na Balkanu,
i nasa je sveta duznost da taj sukob sprecimo. Pod aktuelnim rezimom
Srbi su doziveli poraz za porazom, a ako dodje do novog rata Srbi ce biti
glavne zrtve. Politika se mora voditi pametno, a zastita i odbrana
srpskih interesa i ljudskih prava svih gradjana bez obzira na njihovo poreklo,
veroispovest i politicko opredeljenje mora biti njen motiv i cilj.
Evropa i svet moraju razumeti ono sto je nama jasno: srpska kultura
i srpski duh, koje smo ugradili u evropsko i svetsko kulturno nasledje,
ponikli su na Kosovu, rascvetali su se na Kosovu, i ne smeju nestati sa
Kosova. Vec sest vekova Kosovo je simbol srpskog naroda i njegove
sudbine. Sest vekova ono nas prati kao opomena i obecanje.
Budimo odlucni u borbi za svoja prava i postujmo prava drugih, pa ce se
naci pravedna resenja. Borimo se za svoj dom mudroscu i demokratijom.
Njihova alternativa je tiranija, propadanje i beznadje.
ALEKSANDAR
U Londonu, 12. marta 1998. godine
1997 Nj.K.V. Princ Aleksandar II
Sva prava zakonom zasticena
