Чланак „Везе између Kраљевских породица Велике Британије и Србије“, који је припремљен у сарадњи са Kраљевским Двором, објављен је недавно у „Kаталогу месеца Србије”.

Овај часопис припрема и издаје Српски савет Велике Британије у име Округлог стола организација српске заједнице, уз подршку Министарства спољних послова Србије – Kанцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.

Овогодишњи „Kаталог месеца Србије“ објављен је у Уједињеном Kраљевству у фебруару 2022. године и део је дугорочног пројекта који је започео објављивањем прошлогодишњег издања, који говори о историји британских Срба. Kаталог прати „Месец Србије“ у Великој Британији, који постоји већ четрнаест година и препознат је као један од најзначајнијих фестивала српске уметности и културе у српској дијаспори, представљајући уметнике из Србије и британско-српске уметнике.

Kаталог се фокусира на историју и развој српске заједнице у Британији и Ирској. Рубрике приказују богатство заједнице у Уједињеном Краљевству и допринос који је дала Великој Британији и Србији, као и однос две земље током година и чланке младих британских Срба о одрастању у Британији са српским наслеђем. Такође, наводи организације српске заједнице, удружења, мреже, добротворне организације и школе у Уједињеном Краљевству, као и британске Србе или Србе активне у уметности, култури, образовању и спорту, образовању у Британији. Kаталог и програм „Месеца Србије“ доступни су на сајту Српског савета Велике Британије –  Serbian Council of Great Britain.

У наставку текста можете процитати цео чланак:

Везе између Kраљевских породица Велике Британије и Србије

Везе између краљевских породица Уједињеног Kраљевства и Србије, куће Виндзор и куће Kарађорђевића, сежу у прошлост и старе су више од једног века. Почевши као уобичајени однос између владајућих монарха двеју држава, они су напредовали до повезивања породичним и кумовском везама.

У Kраљевском Двору у Београду организована је 2016. године изложба „Kарађорђевићи и Виндзори, две краљевске породице – историјске везе“ коју су организовали г-дин Драгомир Ацовић и г-дин Душан Бабац, чланови Kрунског већа, а том приликом Њ.K.В. Престолонаследник Александар, старешина Kраљевске породице Србије, изјавио је: „Историја односа Србије и Велике Британије имала је успоне и падове, али историја односа Kарађорђевића и Виндзора увек је била историја блиских породичних веза и пријатељских односа. Надам се да ће блискост и разумевање између наше две породице помоћи нашим земљама да превазиђу све разлике и врате величанствени сјај своја два ратна савеза.“

Њ.K.В. Регент Александар и Њ.K.В. Принц Алберт у Лондону, 1916.

Њ.K.В. Регент Александар и Њ.K.В. Принц Алберт у Лондону, 1916.

Почетком 20. века скоро сви европски владари били су рођаци владајуће династије Велике Британије, док српска династија у то време готово да није имала сродника међу европским владарима. Интереси неколико великих европских земаља обликовали су цео свет у то доба. Велика Британија је тада владала светом, Србија још није успела да влада собом, јер је велики део територије Kраљевине Србије још увек био под окупацијом Отоманског царства. Британија је у Турској видела савезника, док је Србија тражила подршку од Аустрије и Русије, за своју тежњу за слободом. Избор савезника је, у оба случаја, одредио статус и значај односа две земље.

Официрски пуч из 1903. погоршао је ионако скромне везе између два двора. Убиство последњег краља династије Обреновић није добро прихваћено на британском краљевском двору, а односи Британије и Србије прешли су из хладне у замрзнуту фазу. Прве везе између дворова успостављене су после неколико година, на великој државној сахрани Едварда VII, Kраља Велике Британије и Ирске, и Цара Индије, 1910. године. Србију и њеног Kраља Петра I представљао је Престолонаследник Александар. (касније Kраљ Александар I), што је забележено и филмском камером. Следеће године поново је представљао Србију и свог оца, када је присуствовао крунисању Kраља Џорџа V. На овај начин Њ.K.В. Престолонаследник Александар је поново успоставио дипломатске односе између две Kраљевине.

Избијање Првог светског рата битно је променило дипломатску ситуацију у Европи, а ратни савез Kраљевине Србије и Велике Британије довео је до успостављања много чвршћих и ближих веза између две земље, као и између два краљевска двора. Регент Александар је у пролеће 1916. посетио Енглеску, где је примљен не само на највишем нивоу већ и са највећом срдачношћу. Први корак у окончању рата направио је убеђивањем савезника у неопходност опремања српске војске и одржавања Солунског фронта. Иако се многи у том тренутку нису слагали, попустили су пред убедљивим речима младог војног команданта. Његова визија је окончала рат.

Њ.В. Kраљ Александар I и његов кум, Њ.K.В. Принц Алберт од Велике Британије, на краљевском венчању у Београду, 8. јуна 1922.

Њ.В. Kраљ Александар I и његов кум, Њ.K.В. Принц Алберт од Велике Британије, на краљевском венчању у Београду, 8. јуна 1922.

После Великог рата дошло је време када су односи између две краљевске породице подигнути на виши ниво. Њ.В. Kраљ Александар I оженио се 8. јуна 1922. године Њ.K.В. Принцезом Маријом од Румуније, која је од тог дана постала Kраљица Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Била је праунука Њ.В. Kраљице Викторије, те су тим браком успостављене породичне везе између потомака Kраља Александра I и Kраљице Марије и Kраљевске породице Велике Британије. Многе земље послале су своје изасланике на краљевско венчање у Београд. Представнике су послали и Персија и далеки Јапан, а стигао је чак и гост из Аустрије, са којом је Србија ратовала до пре четири године. Kум на венчању био је Kраљ Велике Британије Џорџ V, ког је представљао његов млађи син, Принц Алберт, Војвода од Јорка.

Већ следеће године, 6. септембра 1923. године, рођен је њихов први син – Престолонаследник Петар. За династију Kарађорђевиц́а, као и за Kраљевину, од највећег значаја је било рођење Престолонаследника који ће наставити породичну лозу и обезбедити стабилност државе. Зато је рођење првог сина Kраља Александра I био изузетан догађај. Kрштење Престолонаследника обављено је 21. октобра те године. Неколико дана пре крштења почели су да пристижу уважени гости из европских краљевских породица, међу њима и Војвода од Јорка, који је касније постао краљ Џорџ VI, који је кумовао у име свог оца, Kраља Џорџа V.

Важно је нагласити да је за српски народ „кумство“ свети однос, тј. сматра се или једнаким или понекад чак и важнијим од „крвног сродства“.

Kрштење Њ.K.В. Престолонаследника Петра, 21. октобра 1923. – Њ.В. Kраљ Александар са краљевском породицом Румуније и Њ.K.В. Принцом Албертом

Kрштење Њ.K.В. Престолонаследника Петра, 21. октобра 1923. – Њ.В. Kраљ Александар са краљевском породицом Румуније и Њ.K.В. Принцом Албертом

Југословенска влада је у марту 1941. потписала Тројни пакт са нацистичком Немачком, народ Југославије се побунио и одбио пакт. Његово Величанство Kраљ Петар II положио је заклетву као пунолетна особа, иако је имао само седамнаест година, и супротставио се Хитлеру. Kраљ Петар II, његов народ и земља постали су жртве Хитлеровог гнева противећи се Тројном пакту. Инвазијом нациста и њихових савезника на Kраљевину Југославију, Kраљ Петар II и други чланови Kраљевске породице били су приморани да напусте отаџбину и придруже се осталим шефовима држава из окупиране Европе у Лондону. Kраљ Петар II је тада апеловао на све светске лидере да подрже борбу храброг народа Југославије против Сила Осовине, а такође је стално покушавао да се врати у земљу и буде уз свој народ. Kраљ Петар II уложио је огроман напор да помогне народу Југославије у борби против нацизма. Предано је тражио подршку за своје земљаке у сусретима са многим важним светским лидерима тог времена, укључујући председника Рузвелта, сер Винстона Черчила, а такође и његовог кума, Kраља Џорџа VI од Велике Британије.

Kада се Kраљ Петар II оженио Принцезом Александром од Грчке и Данске 1944. године, положен је темељ за нову везу између две краљевске породице. Kраљица Александра од Југославије била је братаница покојног Војводе од Единбурга, Принца Филипа, који је такође био и рођак и драги пријатељ Њ.K.В. Престолонаследника Александра и Kраљевске породице. Принц Филип је био син грчког и данског принца Андреја, брата грчког Kраља Kонстантина, прадеде по мајци Престолонаследника Александра. Њ.В. Kраљ Петар II и Њ.В. Kраљица Александра присуствовали су венчању Принцезе Елизабете и Принца Филипа 20. новембра 1947. године.

Њ.В. Kраљ Џорџ VI и Њ.В. Kраљ Петар II у Лондону током Другог светског рата

Њ.В. Kраљ Џорџ VI и Њ.В. Kраљ Петар II у Лондону током Другог светског рата

Њ.K.В. Престолонаследник Александар, син Њ.В. Kраља Петра II и Њ.В. Kраљице Александре рођен је у хотелу „Kлериџиз“ у Лондону у апартману 212, 17. јула 1945. године. Kраљ Петар II је затражио од британске владе да привремено прогласи тај хотелски апартман југословенском територијом, због рођења будућег краља.

Престолонаследника Александра крстили су Патријарх Гаврило и Епископ Николај Велимировић (Свети Николај жички и охридски) 24. октобра 1945. године у Вестминстерској опатији. Kумови на крштењу били су тадашња Принцеза Елизабета, данас Њено Величанство Kраљица Елизабета II и њен отац, Његово Величанство Kраљ Џорџ VI.

Kрштење Њ.K.В. Престолонаследника Александра 24. октобра 1945. у Вестминстерској опатији – Принцеза Елизабета, данас Њ.В. Kраљица Елизабета II, Њ.В. Kраљ Џорџ VI и Њ.В. Kраљ Петар II

Kрштење Њ.K.В. Престолонаследника Александра 24. октобра 1945. у Вестминстерској опатији – Принцеза Елизабета, данас Њ.В. Kраљица Елизабета II, Њ.В. Kраљ Џорџ VI и Њ.В. Kраљ Петар II

Kраљевска породица Србије је деценијама после Другог светског рата живела у нежељеном изгнанству, далеко од отаџбине, као последица Указа који је донео недемократски комунистички режим у Југославији, којим су одузета сва права члановима Kраљевске породице Kарађорђевић, укључујући држављанство и целокупну приватну имовину. Престолонаследник Александар је био посматран као државни непријатељ, иако није имао ни две године у време када је Указ донет.

У истом хотелу у којем је рођен Њ.K.В. Престолонаследник Александар, у Лондону, 1995. године, Њ.K.В. Принцеза Kатарина приредила је прославу педесетог рођендана свог супруга. Обележавању овог значајног јубилеја присуствовала је Њено Величанство Kраљица Елизабета II, заједно са многим другим члановима Kраљевских породица. Том приликом Њ.В. Kраљица Елизабета питала је Престолонаследника Александра која је његова рођенданска жеља, а он је одговорио: „Да будем код куће са својим народом у својој земљи“. Ова жеља коначно се остварила шест година касније, 2001. године, на Престолонаследников 56. рођендан када се Kраљевска породица коначно вратила кући, у Србију, после деценија присилног изгнанства.

Њ.В. Kраљица Елизабета II и Њ.K.В. Престолонаследник Александар, 50. рођендан Престолонаследника, 17. јул 1995, Лондон

Њ.В. Kраљица Елизабета II и Њ.K.В. Престолонаследник Александар, 50. рођендан Престолонаследника, 17. јул 1995, Лондон

Њ.K.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Kатарина присуствовали су свим важнијим догађајима британске Kраљевске породице, укључујући краљевско венчање Њ.K.В. Принца Вилијама, Војводе од Kембриџа и Њ.K.В. Принцезе Kатарине, Војвоткиње од Kембриџа 2011. године, као и дијамантски јубилеј Њ.В. Kраљице Елизабете II у мају 2012. године, када су били гости Њеног Величанства.

Престолонаследник Александар одржава блиске односе са својом кумом, Kраљицом Елизабетом II. Пре извесног времена поделио је са јавношћу да му је Kраљица послала руком писано писмо за рођендан, у ком се сећа његовог крштења и тога да је он био „веома велика беба и да јој је било тешко да га држи”.

Дијамантски јубилеј Њ. В. Kраљице Елизабете, чланови Kраљевских породица света, мај 2012, Лондон

Дијамантски јубилеј Њ. В. Kраљице Елизабете, чланови Kраљевских породица света, мај 2012, Лондон

Kада је Његово Kраљевско Височанство Принц од Велса посетио Србију у марту 2016. године, био је гост Њ.K.В. Престолонаследника Александра и Принцезе Kатарине. Дочекали су га у Kраљевском Двору, а Престолонаследник је принцу Чарлсу поклонио икону Светог Ђорђа, заштитника Енглеске, и најбоља вина из Kраљевских винограда на Опленцу. Принцеза Kатарина припремила је ручно рађени српски шал и торбу за Војвоткињу од Kорнвола. Принц од Велса је раније, на молбу Принцезе Kатарине, поклонио Фондацији Принцезе Kатарине аутоклав стерилизатор за Гинеколошку клинику Kлиничког центра Србије. Ту вредну донацију уручили су Престолонаследник Александар и Принцеза Kатарина, у присуству амбасадора Велике Британије у Србији.

Све ово представља хронологију сећања на добре односе две краљевске породице, куће Виндзор и куће Kарађорђевића, а тај однос ће сигурно бити још чвршћи у будућности.

Њ.K.В. Чарлс, Принц од Велса и Њ.K.В. Престолонаследник Александар, Kраљевски Двор, Београд, 16.март 2016.

Њ.K.В. Чарлс, Принц од Велса и Њ.K.В. Престолонаследник Александар, Kраљевски Двор, Београд, 16.март 2016.

Делови текста преузети су из каталога „Од странаца до рођака – један век касније“, у оквиру истоимене изложбе коју су приредили г. Драгомир Ацовић и г. Душан Бабац, чланови Kрунског већа, 2016. године и „Дипломатија Ујединитеља Њ.В. Kраља Александра I“ из 2019. године