Članak „Veze između Kraljevskih porodica Velike Britanije i Srbije“, koji je pripremljen u saradnji sa Kraljevskim Dvorom, objavljen je nedavno u „Katalogu meseca Srbije”.

Ovaj časopis priprema i izdaje Srpski savet Velike Britanije u ime Okruglog stola organizacija srpske zajednice, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Srbije – Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Ovogodišnji „Katalog meseca Srbije“ objavljen je u Ujedinjenom Kraljevstvu u februaru 2022. godine i deo je dugoročnog projekta koji je započeo objavljivanjem prošlogodišnjeg izdanja, koji govori o istoriji britanskih Srba. Katalog prati „Mesec Srbije“ u Velikoj Britaniji, koji postoji već četrnaest godina i prepoznat je kao jedan od najznačajnijih festivala srpske umetnosti i kulture u srpskoj dijaspori, predstavljajući umetnike iz Srbije i britansko-srpske umetnike.

Katalog se fokusira na istoriju i razvoj srpske zajednice u Britaniji i Irskoj. Rubrike prikazuju bogatstvo zajednice u Ujedinjenom Kraljevstvu i doprinos koji je dala Velikoj Britaniji i Srbiji, kao i odnos dve zemlje tokom godina i članke mladih britanskih Srba o odrastanju u Britaniji sa srpskim nasleđem. Takođe, navodi organizacije srpske zajednice, udruženja, mreže, dobrotvorne organizacije i škole u ​​ Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i britanske Srbe ili Srbe aktivne u umetnosti, kulturi, obrazovanju i sportu, obrazovanju u Britaniji. Katalog i program „Meseca Srbije“ dostupni su na sajtu Srpskog saveta Velike Britanije Serbian Council of Great Britain.

U nastavku teksta možete procitati ceo članak:

Veze između Kraljevskih porodica Velike Britanije i Srbije

Veze između kraljevskih porodica Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije, kuće Vindzor i kuće Karađorđevića, sežu u prošlost i stare su više od jednog veka. Počevši kao uobičajeni odnos između vladajućih monarha dveju država, oni su napredovali do povezivanja porodičnim i kumovskom vezama.

U Kraljevskom Dvoru u Beogradu organizovana je 2016. godine izložba „Karađorđevići i Vindzori, dve kraljevske porodice – istorijske veze“ koju su organizovali g-din Dragomir Acović i g-din Dušan Babac, članovi Krunskog veća, a tom prilikom Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar, starešina Kraljevske porodice Srbije, izjavio je: „Istorija odnosa Srbije i Velike Britanije imala je uspone i padove, ali istorija odnosa Karađorđevića i Vindzora uvek je bila istorija bliskih porodičnih veza i prijateljskih odnosa. Nadam se da će bliskost i razumevanje između naše dve porodice pomoći našim zemljama da prevaziđu sve razlike i vrate veličanstveni sjaj svoja dva ratna saveza.“

Nj.K.V. Regent Aleksandar i Nj.K.V. Princ Albert u Londonu, 1916.

Nj.K.V. Regent Aleksandar i Nj.K.V. Princ Albert u Londonu, 1916.

Početkom 20. veka skoro svi evropski vladari bili su rođaci vladajuće dinastije Velike Britanije, dok srpska dinastija u to vreme gotovo da nije imala srodnika među evropskim vladarima. Interesi nekoliko velikih evropskih zemalja oblikovali su ceo svet u to doba. Velika Britanija je tada vladala svetom, Srbija još nije uspela da vlada sobom, jer je veliki deo teritorije Kraljevine Srbije još uvek bio pod okupacijom Otomanskog carstva. Britanija je u Turskoj videla saveznika, dok je Srbija tražila podršku od Austrije i Rusije, za svoju težnju za slobodom. Izbor saveznika je, u oba slučaja, odredio status i značaj odnosa dve zemlje.

Oficirski puč iz 1903. pogoršao je ionako skromne veze između dva dvora. Ubistvo poslednjeg kralja dinastije Obrenović nije dobro prihvaćeno na britanskom kraljevskom dvoru, a odnosi Britanije i Srbije prešli su iz hladne u zamrznutu fazu. Prve veze između dvorova uspostavljene su posle nekoliko godina, na velikoj državnoj sahrani Edvarda VII, Kralja Velike Britanije i Irske, i Cara Indije, 1910. godine. Srbiju i njenog Kralja Petra I predstavljao je Prestolonaslednik Aleksandar. (kasnije Kralj Aleksandar I), što je zabeleženo i filmskom kamerom. Sledeće godine ponovo je predstavljao Srbiju i svog oca, kada je prisustvovao krunisanju Kralja Džordža V. Na ovaj način Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar je ponovo uspostavio diplomatske odnose između dve Kraljevine.

Izbijanje Prvog svetskog rata bitno je promenilo diplomatsku situaciju u Evropi, a ratni savez Kraljevine Srbije i Velike Britanije doveo je do uspostavljanja mnogo čvršćih i bližih veza između dve zemlje, kao i između dva kraljevska dvora. Regent Aleksandar je u proleće 1916. posetio Englesku, gde je primljen ne samo na najvišem nivou već i sa najvećom srdačnošću. Prvi korak u okončanju rata napravio je ubeđivanjem saveznika u neophodnost opremanja srpske vojske i održavanja Solunskog fronta. Iako se mnogi u tom trenutku nisu slagali, popustili su pred ubedljivim rečima mladog vojnog komandanta. Njegova vizija je okončalа rat.

Nj.V. Kralj Aleksandar I i njegov kum, Nj.K.V. Princ Albert od Velike Britanije, na kraljevskom venčanju u Beogradu, 8. juna 1922.

Nj.V. Kralj Aleksandar I i njegov kum, Nj.K.V. Princ Albert od Velike Britanije, na kraljevskom venčanju u Beogradu, 8. juna 1922.

Posle Velikog rata došlo je vreme kada su odnosi između dve kraljevske porodice podignuti na viši nivo. Nj.V. Kralj Aleksandar I oženio se 8. juna 1922. godine Nj.K.V. Princezom Marijom od Rumunije, koja je od tog dana postala Kraljica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Bila je praunuka Nj.V. Kraljice Viktorije, te su tim brakom uspostavljene porodične veze između potomaka Kralja Aleksandra I i Kraljice Marije i Kraljevske porodice Velike Britanije. Mnoge zemlje poslale su svoje izaslanike na kraljevsko venčanje u Beograd. Predstavnike su poslali i Persija i daleki Japan, a stigao je čak i gost iz Austrije, sa kojom je Srbija ratovala do pre četiri godine. Kum na venčanju bio je Kralj Velike Britanije Džordž V, kog je predstavljao njegov mlađi sin, Princ Albert, Vojvoda od Jorka.

Već sledeće godine, 6. septembra 1923. godine, rođen je njihov prvi sin – Prestolonaslednik Petar. Za dinastiju Karađorđevića, kao i za Kraljevinu, od najvećeg značaja je bilo rođenje Prestolonaslednika koji će nastaviti porodičnu lozu i obezbediti stabilnost države. Zato je rođenje prvog sina Kralja Aleksandra I bio izuzetan događaj. Krštenje Prestolonaslednika obavljeno je 21. oktobra te godine. Nekoliko dana pre krštenja počeli su da pristižu uvaženi gosti iz evropskih kraljevskih porodica, među njima i Vojvoda od Jorka, koji je kasnije postao kralj Džordž VI, koji je kumovao u ime svog oca, Kralja Džordža V.

Važno je naglasiti da je za srpski narod „kumstvo“ sveti odnos, tj. smatra se ili jednakim ili ponekad čak i važnijim od „krvnog srodstva“.

Krštenje Nj.K.V. Prestolonaslednika Petra, 21. oktobra 1923. – Nj.V. Kralj Aleksandar sa kraljevskom porodicom Rumunije i Nj.K.V. Princom Albertom

Krštenje Nj.K.V. Prestolonaslednika Petra, 21. oktobra 1923. – Nj.V. Kralj Aleksandar sa kraljevskom porodicom Rumunije i Nj.K.V. Princom Albertom

Jugoslovenska vlada je u martu 1941. potpisala Trojni pakt sa nacističkom Nemačkom, narod Jugoslavije se pobunio i odbio pakt. Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II položio je zakletvu kao punoletna osoba, iako je imao samo sedamnaest godina, i suprotstavio se Hitleru. Kralj Petar II, njegov narod i zemlja postali su žrtve Hitlerovog gneva protiveći se Trojnom paktu. Invazijom nacista i njihovih saveznika na Kraljevinu Jugoslaviju, Kralj Petar II i drugi članovi Kraljevske porodice bili su primorani da napuste otadžbinu i pridruže se ostalim šefovima država iz okupirane Evrope u Londonu. Kralj Petar II je tada apelovao na sve svetske lidere da podrže borbu hrabrog naroda Jugoslavije protiv Sila Osovine, a takođe je stalno pokušavao da se vrati u zemlju i bude uz svoj narod. Kralj Petar II uložio je ogroman napor da pomogne narodu Jugoslavije u borbi protiv nacizma. Predano je tražio podršku za svoje zemljake u susretima sa mnogim važnim svetskim liderima tog vremena, uključujući predsednika Ruzvelta, ser Vinstona Čerčila, a takođe i njegovog kuma, Kralja Džordža VI od Velike Britanije.

Kada se Kralj Petar II oženio Princezom Aleksandrom od Grčke i Danske 1944. godine, položen je temelj za novu vezu između dve kraljevske porodice. Kraljica Aleksandra od Jugoslavije bila je bratanica pokojnog Vojvode od Edinburga, Princa Filipa, koji je takođe bio i rođak i dragi prijatelj Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra i Kraljevske porodice. Princ Filip je bio sin grčkog i danskog princa Andreja, brata grčkog Kralja Konstantina, pradede po majci Prestolonaslednika Aleksandra. Nj.V. Kralj Petar II i Nj.V. Kraljica Aleksandra prisustvovali su venčanju Princeze Elizabete i Princa Filipa 20. novembra 1947. godine.

Nj.V. Kralj Džordž VI i Nj.V. Kralj Petar II u Londonu tokom Drugog svetskog rata

Nj.V. Kralj Džordž VI i Nj.V. Kralj Petar II u Londonu tokom Drugog svetskog rata

Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar, sin Nj.V. Kralja Petra II i Nj.V. Kraljice Aleksandre rođen je u hotelu „Kleridžiz“ u Londonu u apartmanu 212, 17. jula 1945. godine. Kralj Petar II je zatražio od britanske vlade da privremeno proglasi taj hotelski apartman jugoslovenskom teritorijom, zbog rođenja budućeg kralja.

Prestolonaslednika Aleksandra krstili su Patrijarh Gavrilo i Episkop Nikolaj Velimirović (Sveti Nikolaj žički i ohridski) 24. oktobra 1945. godine u Vestminsterskoj opatiji. Kumovi na krštenju bili su tadašnja Princeza Elizabeta, danas Njeno Veličanstvo Kraljica Elizabeta II i njen otac, Njegovo Veličanstvo Kralj Džordž VI.

Krštenje Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra 24. oktobra 1945. u Vestminsterskoj opatiji – Princeza Elizabeta, danas Nj.V. Kraljica Elizabeta II, Nj.V. Kralj Džordž VI i Nj.V. Kralj Petar II

Krštenje Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra 24. oktobra 1945. u Vestminsterskoj opatiji – Princeza Elizabeta, danas Nj.V. Kraljica Elizabeta II, Nj.V. Kralj Džordž VI i Nj.V. Kralj Petar II

Kraljevska porodica Srbije je decenijama posle Drugog svetskog rata živela u neželjenom izgnanstvu, daleko od otadžbine, kao posledica Ukaza koji je doneo nedemokratski komunistički režim u Jugoslaviji, kojim su oduzeta sva prava članovima Kraljevske porodice Karađorđević, uključujući državljanstvo i celokupnu privatnu imovinu. Prestolonaslednik Aleksandar je bio posmatran kao državni neprijatelj, iako nije imao ni dve godine u vreme kada je Ukaz donet.

U istom hotelu u kojem je rođen Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar, u Londonu, 1995. godine, Nj.K.V. Princeza Katarina priredila je proslavu pedesetog rođendana svog supruga. Obeležavanju ovog značajnog jubileja prisustvovala je Njeno Veličanstvo Kraljica Elizabeta II, zajedno sa mnogim drugim članovima Kraljevskih porodica. Tom prilikom Nj.V. Kraljica Elizabeta pitala je Prestolonaslednika Aleksandra koja je njegova rođendanska želja, a on je odgovorio: „Da budem kod kuće sa svojim narodom u svojoj zemlji“. Ova želja konačno se ostvarila šest godina kasnije, 2001. godine, na Prestolonaslednikov 56. rođendan kada se Kraljevska porodica konačno vratila kući, u Srbiju, posle decenija prisilnog izgnanstva.

Nj.V. Kraljica Elizabeta II i Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar, 50. rođendan Prestolonaslednika, 17. jul 1995, London

Nj.V. Kraljica Elizabeta II i Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar, 50. rođendan Prestolonaslednika, 17. jul 1995, London

Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina prisustvovali su svim važnijim događajima britanske Kraljevske porodice, uključujući kraljevsko venčanje Nj.K.V. Princa Vilijama, Vojvode od Kembridža i Nj.K.V. Princeze Katarine, Vojvotkinje od Kembridža 2011. godine, kao i dijamantski jubilej Nj.V. Kraljice Elizabete II u maju 2012. godine, kada su bili gosti Njenog Veličanstva.

Prestolonaslednik Aleksandar održava bliske odnose sa svojom kumom, Kraljicom Elizabetom II. Pre izvesnog vremena podelio je sa javnošću da mu je Kraljica poslala rukom pisano pismo za rođendan, u kom se seća njegovog krštenja i toga da je on bio „veoma velika beba i da joj je bilo teško da ga drži”.

Dijamantski jubilej Nj. V. Kraljice Elizabete, članovi Kraljevskih porodica sveta, maj 2012, London

Dijamantski jubilej Nj. V. Kraljice Elizabete, članovi Kraljevskih porodica sveta, maj 2012, London

Kada je Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ od Velsa posetio Srbiju u martu 2016. godine, bio je gost Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra i Princeze Katarine. Dočekali su ga u Kraljevskom Dvoru, a Prestolonaslednik je princu Čarlsu poklonio ikonu Svetog Đorđa, zaštitnika Engleske, i najbolja vina iz Kraljevskih vinograda na Oplencu. Princeza Katarina pripremila je ručno rađeni srpski šal i torbu za Vojvotkinju od Kornvola. Princ od Velsa je ranije, na molbu Princeze Katarine, poklonio Fondaciji Princeze Katarine autoklav sterilizator za Ginekološku kliniku Kliničkog centra Srbije. Tu vrednu donaciju uručili su Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina, u prisustvu ambasadora Velike Britanije u Srbiji.

Sve ovo predstavlja hronologiju sećanja na dobre odnose dve kraljevske porodice, kuće Vindzor i kuće Karađorđevića, a taj odnos će sigurno biti još čvršći u budućnosti.

Nj.K.V. Čarls, Princ od Velsa i Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar, Kraljevski Dvor, Beograd, 16.mart 2016.

Nj.K.V. Čarls, Princ od Velsa i Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar, Kraljevski Dvor, Beograd, 16.mart 2016.

Delovi teksta preuzeti su iz kataloga „Od stranaca do rođaka – jedan vek kasnije“, u okviru istoimene izložbe koju su priredili g. Dragomir Acović i g. Dušan Babac, članovi Krunskog veća, 2016. godine i „Diplomatija Ujedinitelja Nj.V. Kralja Aleksandra I“ iz 2019. godine