Њ.К.В. Престолонаследник Александар је са великим задовољством дао опширан интервју за немачки медијски портал Промипол.де, у ком је говорио о сахрани своје куме, Њ.В. Краљице Елизабете II, везама с њом и Њ.В. Краљем Чарлсом III, као и о традицији Краљевске породице Србије, нераскидивој вези са отаџбином, као и активностима на подршци народу Србије, као и својим ставовима о уставној парламентарној монархији као одличном принципу државног уређења.

Текст, који је објављен на порталу из два дела, преносимо у целости. Захваљујемо се г-ђи Патрисији Гункел на реализацији интервјуа. Интервју је доступан и на порталу Промипол.де на линковима: ЛИНК 1, ЛИНК 2

Ваше Краљевско Височанство, хвала вам што сте одвојили време да одговорите на наша питања.

Били сте наравно присутни на сахрани краљице Елизабете II. Можете ли нам пренети неколико утисака?

– Да, моја супруга, Принцеза Катарина и ја присуствовали смо сахрани моје драге куме, Њ.В. Краљице Елизабете II, а најјачи утисак је тај  што се могло добро видети колико су је дубоко, снажно и истински волели не само њена породица и људи који су је познавали лично, већ цео њен народ. Јер, она је била најбољи пример уставног парламентарног монарха 20. и 21. века, а народ Велике Британије и свих других земаља Комонвелта осећао је и разумео колико је она посвећена обављању своје дужности служења народу. И наравно, то врло добро знају сви чланови других краљевских породица Европе и света и државни званичници који су дошли у тако великом броју да одају почаст покојној краљици.

Како сте се Ви и Ваша супруга, Њ.К.В. Принцеза Катарина, осећали поводом церемоније и атмосфере у земљи?

– Мешавина туге и дубоког поштовања обележила је тај невесели дан, а под тим утиском нисмо били само моја супруга и ја, већ су, као што се могло видети, сви људи делили исте емоције. Целокупна церемонија била је веома свечана и изузетно прикладна. Осећао се лични печат покојне Краљице Елизабете, јер није тајна да је она још за време живота веома активно учествовала у изради планова за тужни дан, што се могло веома добро осетити и на дан сахране.

Такође, сви догађаји пре саме сахране којима смо присуствовали – одавање почасти Краљици на њеном одру у Вестминстер холу, пријем у Бакингемској палати који су приредили Њихова Величанства Краљ Чарлс III и Краљица супруга Камила, били су веома достојанствени, тако да је овој изванредној жени на најприкладнији начин одата почаст, онако како је она и заслужила.

Поред дубоке туге, свуда сте могли да осетите наду и чврсту одлучност да њено наслеђе мора да живи.

Када сте последњи пут били заједно са Њ.В. Краљицом?

– Било је то у марту ове године када смо се сви окупили на помену њеном супругу, који је био и мој драги рођак и пријатељ, Њ.К.В. Принцу Филипу, покојном Војводи од Единбурга. Пошто је преминуо током најјачих удара пандемије Ковида-19, његовој сахрани су могли да присуствују само чланови најуже Краљевске породице, а ово је био догађај током ког смо имали прилику да му одамо пошту заједно са члановима бројних краљевских породица Европе, и наравно, присетили се велике љубави Војводе и Краљице.

Њеном смрћу једна ера се завршава. Како ћете се сад осећати када будете путовали у Лондон, знајући да вас Њено Величанство више неће примити?

– Сигурно неће бити исто, биће веома тешко, као и увек када изгубите некога кога волите и поштујете. И није то само одлазак у Лондон, дубоко ће ми недостајати њена писма, божићне честитке, али највише од свега – њена мудрост и благи дух.

Како бисте описали лични однос са Вашом кумом, Краљицом Елизабетом II?

– Захвалан сам на свим тренуцима које смо заједно поделили, на њеним лепим и брижним речима, и на њеној љубави. Увек је дочекивала мене и моју породицу са великим поштовањем и љубављу. Имам веома лепа сећања на многе састанке са Њеним Величанством у Бакингемској палати и замку Виндзор. Увек је била веома добра према мени и веома брижна. Изузетно сам уживао у нашим разговорима. И имала је сјајан смисао за хумор. Заувек ћу памтити како ми је личним, руком писаним писмом честитала 70. рођендан, где је, сећајући се мог крштења, рекла да сам био „веома велика беба и да јој је било тешко да ме држи”.

Када размишљате о свом крштењу у Вестминстерској опатији, како се осећате када знате да су Вам кумови били Краљица, која је у то време још била Принцеза, и њен отац, Краљ Џорџ VI?

– То ме чини веома поносним и почашћеним. А да би ваши читаоци то боље разумели, важно је рећи да је за нас Србе кумство свети однос, који се сматра једнаким или понекад чак и важнијим од крвног сродства у породици.

Такође, не треба заборавити да то није почетак односа међу нашим породицама. Кум на венчању мојих бабе и деде, Краља Александра I и Краљице Марије, као и кум на крштењу мог оца, Краља Петра II, био је Краљ Велике Британије Џорџ V (деда Краљице Елизабете). На оба догађаја га је представљао његов син, у то време Принц Алберт, Војвода од Јорка, који је касније постао Краљ Џорџ VI.

Сигурно сте доживели много незаборавних тренутака са Краљицом Елизабетом II. Можете ли нам пренети неки ког се посебно радо сећате?

– Заувек ћу памтити њен долазак на мој 50. рођендан. Чисто да вам дам кратак увод, рођен сам у Лондону, у хотелу Клериџиз, у апартману 212. Мој отац је тражио од британске владе да тај хотелски апартман у ком ће се родити Престолонаследник привремено прогласи југословенском територијом. Тамо сам рођен јер је мој отац био принуђен да напусти Краљевину Југославију 1941. године, након инвазије нациста и њихових савезника на нашу земљу. Мој отац се придружио свим другим шефовима држава из окупиране Европе у Лондону и уложио је огроман напор да помогне народу Југославије у борби против нацизма.

Нажалост, у нашој земљи је након Другог светског рата власт преузела недемократска комунистичка диктатура, а 1947. године донела је Указ којим су члановима Краљевске породице Карађорђевић одузета сва права укључујући и држављанство, и конфискована целокупна приватна имовина. Био сам државни непријатељ, иако нисам имао ни две године. Заиста сам био веома опасна беба…

Тако је 1995. моја супруга организовала прославу мог педесетог рођендана у хотелу Клериџиз у Лондону – на истом месту где сам рођен. И дошла је Краљица, што ме је веома обрадовало – рекао сам вам шта за Србе значи кума, Краљица је била моја духовна мајка. Разговарали смо, плесали и сећам се да ме је питала која је моја рођенданска жеља, а ја сам одговорио: „Да будем код куће, са својим народом, у својој земљи“. Та жеља ми се остварила тачно 6 година касније, на мој 56. рођендан, 2001. године, када смо се моја породица и ја коначно вратили кући, у Србију.

Како бисте описали свој лични однос са краљем Чарлсом III?

– Његово Величанство Краљ Чарлс III  је мој рођак и веома драг пријатељ, делимо велико међусобно поштовање, и увек се радујем сусретима с њим и размени мишљења. Имамо веома добру сарадњу, чујемо се сваких неколико месеци, били смо заједно на сваком важном догађају британске Краљевске породице. Он је био и наш гост у Краљевском Двору у Београду током званичне посете Србији 2016. године.

Занимљиво је да је он, иако је млађи од мене – мој ујак – моја покојна мајка Краљица Александра била му је сестра од стрица, јер је грчки Краљ Ђорђе I био мој чукундеда, а прадеда Краља Чарлса.

Краљ Чарлс III и Ви сте заједно ишли у школу. Да ли се сећате неких посебних тренутака из тог времена, које бисте желели да поделите?

– Да, обојица смо похађали школу Гордонстоун у Мореју у Шкотској. Била су то лепа времена, доста безбрижнија. Али, из поштовања према Његовом Величанству, та сећања бих желео да задржим за себе, док и он не одлучи да их подели.

Шта мислите, какве ће промене донети Краљ Чарлс III у британској монархији?

– Сигуран сам да ће краљ Чарлс III бити достојан следбеник своје велике мајке, и знам да ће, са истом преданошћу и одлучношћу коју је имала Краљица Елизабета II, служити свом народу и својој земљи као монарх Уједињеног Краљевства и других земаља Комонвелта. Краљичин сјајан пример ће га водити у обављању његове важне дужности.

Као и у свакој монархији, стабилност, традицију и континуитет носи и доноси монарх и знам да ће краљ Чарлс III наставити тим путем.

Планира ли нови британски Краљ да Вас у скорије време посети у Краљевском Двору у Београду?

– Видећемо, волео бих да га поново дочекам у нашем породичном дому, али све ће зависити од његовог распореда и бројних обавеза као шефа државе.

После много година вратили сте се својим коренима, у Србију. Шта највише цените у овој земљи и њеним људима?

– Док сам живео у нежељеном и присилном изгнанству, маштао сам да дођем овде и да видим земљу својих предака. И када се овај дугогодишњи сан коначно остварио, иако никада раније нисам био у Србији, знао сам да сам код куће. Има нешто у крви Карађорђевића што правиову чврсту везу са нашим народом и нашом отаџбином, што је као магнет за нас. Ми не можемо да се одвојимо од ове земље.

Оно што највише ценим је огроман потенцијал који имају и Србија и наш народ. Говорећи о земљи, много сам путовао и видео много различитих места широм света, али од природних лепота Србије срце само креће да куца брже. Такође, имамо и толико добрих, талентованих људи, који имају огроман потенцијал. Наши људи су много допринели целом свету – сви су чули за Николу Теслу, Милутина Миланковића, Михаила Пупина… Не заборавимо ни Милеву Марић Ајнштајн, чији је допринос раду Алберта Ајнштајна био веома значајан. Требали би нам дани да споменемо сва имена великих људи из Србије који су задужили свет. И верујте ми, таквих драгуља у нашем народу има још пуно. Сјајне идеје, велика интелигенција и огроман потенцијал за цео свет.

Мислите ли да би уставна монархија, каква постоји у Великој Британији, била од користи Србији, земљи у којој бисте тада с правом били Краљ?

– Рекао сам то много пута, а и даље мислим исто – сматрам да би уставна парламентарна монархија била добра за Србију и спреман сам да заузмем положај који ми по традицији наше земље, али и по наслеђу моје породице, припада као старешини Краљевског дома, али само ако је то и жеља народа Србије.

Због вишедеценијске негативне пропаганде против моје породице и свега што је имало и најмању везу са монархијом, ово је тема која захтева озбиљне и темељне разговоре, јер народ Србије заслужује да чује све чињенице о предностима уставне парламентарне монархије и да саслуша аргументоване ставове обе стране, оних који су за, али и оних који су против обнове монархије. Тек тада се може дати тачан одговор.

Желим да истакнем да се тај систем показао као веома добар и ефикасан у многим земљама – погледајте само модерне монархије, Краљевине Норвешку, Шведску, Велику Британију, Јапан, Канаду и многе друге. Све су то земље са високим нивоом демократије, људских права и слобода, социјалне правде…

Монарх у уставној парламентарној монархији је гарант демократије, континуитета, стабилности и јединства. Он је ту за сваког грађанина, без обзира на његову политичку, верску или било коју другу припадност. Његова позиција непартијске и надпартијске личности је важна за државу.

А ја сматрам да би то могло бити од користи и за Србију.

Имали сте веома узбудљив и богат живот. Постоји ли неко искуство које Вас је посебно обликовало?

– Веома је тешко издвојити само неко од њих… Живот у принудном избеглиштву је свакако оставио трага, немогућност директног контакта са својим народом, живот у сталној опасности од комунистичке тајне службе, као и њихове сплетке и игре… дефинитивно су оставили траг.

Али, нису се догађале само негативне ствари, сусрети са толико сјајних људи, размена искустава и мишљења са њима је нешто што ми је било од велике помоћи и много је значило. Немогуће их је све набројати – од Нелсона Манделе до покојног Патријарха Павла, сви су ми много допринели.

У краљевским породицама се обично много вреднује традиција. Постоји ли традиција која Вам је посебно важна у Вашој породици и зашто?

– Имамо много традиција, али једна се издваја, а то је нешто што је судбина и дужност сваког члана династије Карађорђевић, као и сваког краља у уставној парламентарној монархији – од детињства нас уче и упућују да увек радимо за нашу земљу и за добробит нашег народа. То је пут којим су ишли сви моји преци, од Карађорђа до мог оца, и то је био једини пут којим сам могао да идем – дајући свој допринос свом народу и својој земљи и увек, у сваком тренутку бити у служби народа. Као што наш породични мото каже – „Из народа, за народ”.

То је наша главна дужност, најбитнији део наше традиције, коју морамо да пратимо у свакој нашој активности. Увек волим да цитирам речи мог оца, Краља Петра II, које на најбољи могући начин описују улогу наше породице у историји Србије, али и у будућности: „За нас Карађорђевиће Круна је била само средство служења народу, а не циљ личне династичке владавине“. То је наша судбина, и једини пут којим можемо да идемо.

Ви и Ваша супруга сте познати по бројним друштвеним пројектима. Шта вам је од тог посебно прирасло срцу?

– Тежиште нашег хуманитарног рада је пружање подршке здравству, социјалној заштити и образовном систему у Србији и Републици Српској. Активности у хуманитарној области одувек су биле веома важне за Краљевску породицу Карађорђевић. Инспирисана мојим прецима који су то чинили у прошлости, моја супруга Принцеза Катарина је свој живот посветила помагању другима и пружању подршке народу Србије и Републике Српске, пружању помоћи свима којима је потребна, без обзира на пол, веру, расу, године или етничку припадност. И увек је спремна да помогне. Треба рећи да је један од наших првих заједничких пројеката био донација изоловане стерилне собе за хематолошке пацијенте Универзитетској дечјој болници у Тиршовој, пре 30 година. То је у себи носило много симболике, јер је болницу у Тиршовој изградила моја бака, Њ.В Краљица Марија. А та помоћ је испоручена и пре него што смо могли да се вратимо у Србију, док смо још увек били у изгнанству.

Такође, моја Фондација за образовање и културу сваке године награђује прреко 600 најбољих матураната из Србије и Републике Српске, на пријему који организујемо у Белом Двору. Чак смо успели да ово наставимо и током пандемије Ковида-19, онлајн свечаностима и слањем поклона најбољим матурантима поштом. Добро образовање је темељ сваке државе на свету, а свака врста подршке младима је увек добродошла и преко потребна, како би били мотивисани да наставе школовање. Зато сам и основао Фондацију за образовање и културу по повратку у Србију, да очувам традицију мојих предака и да остварим моју личну визију – да обезбедим квалитетно образовање младима Србије, како би остварили лични развој, успешне каријере и лично испуњење.

Веома сам поносан и на васкршње и божићне пријеме које имамо за више од 1.000 деце без родитељског старања, деце са сметњама у развоју и других категорија социјално угрожене деце, када их дочекујемо у Двору и уручујемо им поклоне. Као и пријем за најбоље матуранте, ту традицију нисмо прекидали ни за време пандемије, а поклоне за децу слали смо установама које брину о њима.

Рођени сте у хотелу Клериџиз у Лондону и апартман је проглашен за српску територију. Која осећања имате данас када посетите ово место?

– То је мешавина туге, када се подсетим разлога због којих сам рођен ту, али и носталгије и среће због свега лепог што се ту догодило.

Да ли постоји посебан догађај којег се сећате у вези са хотелом Клериџиз који бисте желели да поделите са нама?

– Поред већ поменуте прославе мог 50. рођендана, то је свакако март 2001. године, када су у овом хотелу, у истом апартману број 212 у ком сам рођен, представници Владе Србије уручили српске пасоше мојој породици и мени. Држављанство нам је враћено и коначно смо могли да се вратимо у нашу земљу, тамо где припадамо.

Велико хвала!