Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar je sa velikim zadovoljstvom dao opširan intervju za nemački medijski portal Promipool.de, u kom je govorio o sahrani svoje kume, Nj.V. Kraljice Elizabete II, vezama s njom i Nj.V. Kraljem Čarlsom III, kao i o tradiciji Kraljevske porodice Srbije, neraskidivoj vezi sa otadžbinom, kao i aktivnostima na podršci narodu Srbije, kao i svojim stavovima o ustavnoj parlamentarnoj monarhiji kao odličnom principu državnog uređenja.

Tekst, koji je objavljen na portalu iz dva dela, prenosimo u celosti. Zahvaljujemo se g-đi Patrisiji Gunkel na realizaciji intervjua. Intervju je dostupan i na portalu Promipool.de na linkovima: LINK 1, LINK 2

Vaše Kraljevsko Visočanstvo, hvala vam što ste odvojili vreme da odgovorite na naša pitanja.

Bili ste naravno prisutni na sahrani kraljice Elizabete II. Možete li nam preneti nekoliko utisaka?

– Da, moja supruga, Princeza Katarina i ja prisustvovali smo sahrani moje drage kume, Nj.V. Kraljice Elizabete II, a najjači utisak je taj  što se moglo dobro videti koliko su je duboko, snažno i istinski voleli ne samo njena porodica i ljudi koji su je poznavali lično, već ceo njen narod. Jer, ona je bila najbolji primer ustavnog parlamentarnog monarha 20. i 21. veka, a narod Velike Britanije i svih drugih zemalja Komonvelta osećao je i razumeo koliko je ona posvećena obavljanju svoje dužnosti služenja narodu. I naravno, to vrlo dobro znaju svi članovi drugih kraljevskih porodica Evrope i sveta i državni zvaničnici koji su došli u tako velikom broju da odaju počast pokojnoj kraljici.

Kako ste se Vi i Vaša supruga, Nj.K.V. Princeza Katarina, osećali povodom ceremonije i atmosfere u zemlji?

– Mešavina tuge i dubokog poštovanja obeležila je taj neveseli dan, a pod tim utiskom nismo bili samo moja supruga i ja, već su, kao što se moglo videti, svi ljudi delili iste emocije. Celokupna ceremonija bila je veoma svečana i izuzetno prikladna. Osećao se lični pečat pokojne Kraljice Elizabete, jer nije tajna da je ona još za vreme života veoma aktivno učestvovala u izradi planova za tužni dan, što se moglo veoma dobro osetiti i na dan sahrane.

Takođe, svi događaji pre same sahrane kojima smo prisustvovali – odavanje počasti Kraljici na njenom odru u Vestminster holu, prijem u Bakingemskoj palati koji su priredili Njihova Veličanstva Kralj Čarls III i Kraljica supruga Kamila, bili su veoma dostojanstveni, tako da je ovoj izvanrednoj ženi na najprikladniji način odata počast, onako kako je ona i zaslužila.

Pored duboke tuge, svuda ste mogli da osetite nadu i čvrstu odlučnost da njeno nasleđe mora da živi.

Kada ste poslednji put bili zajedno sa Nj.V. Kraljicom?

– Bilo je to u martu ove godine kada smo se svi okupili na pomenu njenom suprugu, koji je bio i moj dragi rođak i prijatelj, Nj.K.V. Princu Filipu, pokojnom Vojvodi od Edinburga. Pošto je preminuo tokom najjačih udara pandemije Kovida-19, njegovoj sahrani su mogli da prisustvuju samo članovi najuže Kraljevske porodice, a ovo je bio događaj tokom kog smo imali priliku da mu odamo poštu zajedno sa članovima brojnih kraljevskih porodica Evrope, i naravno, prisetili se velike ljubavi Vojvode i Kraljice.

Njenom smrću jedna era se završava. Kako ćete se sad osećati kada budete putovali u London, znajući da vas Njeno Veličanstvo više neće primiti?

– Sigurno neće biti isto, biće veoma teško, kao i uvek kada izgubite nekoga koga volite i poštujete. I nije to samo odlazak u London, duboko će mi nedostajati njena pisma, božićne čestitke, ali najviše od svega – njena mudrost i blagi duh.

Kako biste opisali lični odnos sa Vašom kumom, Kraljicom Elizabetom II?

– Zahvalan sam na svim trenucima koje smo zajedno podelili, na njenim lepim i brižnim rečima, i na njenoj ljubavi. Uvek je dočekivala mene i moju porodicu sa velikim poštovanjem i ljubavlju. Imam veoma lepa sećanja na mnoge sastanke sa Njenim Veličanstvom u Bakingemskoj palati i zamku Vindzor. Uvek je bila veoma dobra prema meni i veoma brižna. Izuzetno sam uživao u našim razgovorima. I imala je sjajan smisao za humor. Zauvek ću pamtiti kako mi je ličnim, rukom pisanim pismom čestitala 70. rođendan, gde je, sećajući se mog krštenja, rekla da sam bio „veoma velika beba i da joj je bilo teško da me drži”.

Kada razmišljate o svom krštenju u Vestminsterskoj opatiji, kako se osećate kada znate da su Vam kumovi bili Kraljica, koja je u to vreme još bila Princeza, i njen otac, Kralj Džordž VI?

– To me čini veoma ponosnim i počašćenim. A da bi vaši čitaoci to bolje razumeli, važno je reći da je za nas Srbe kumstvo sveti odnos, koji se smatra jednakim ili ponekad čak i važnijim od krvnog srodstva u porodici.

Takođe, ne treba zaboraviti da to nije početak odnosa među našim porodicama. Kum na venčanju mojih babe i dede, Kralja Aleksandra I i Kraljice Marije, kao i kum na krštenju mog oca, Kralja Petra II, bio je Kralj Velike Britanije Džordž V (deda Kraljice Elizabete). Na oba događaja ga je predstavljao njegov sin, u to vreme Princ Albert, Vojvoda od Jorka, koji je kasnije postao Kralj Džordž VI.

Sigurno ste doživeli mnogo nezaboravnih trenutaka sa Kraljicom Elizabetom II. Možete li nam preneti neki kog se posebno rado sećate?

– Zauvek ću pamtiti njen dolazak na moj 50. rođendan. Čisto da vam dam kratak uvod, rođen sam u Londonu, u hotelu Kleridžiz, u apartmanu 212. Moj otac je tražio od britanske vlade da taj hotelski apartman u kom će se roditi Prestolonaslednik privremeno proglasi jugoslovenskom teritorijom. Tamo sam rođen jer je moj otac bio prinuđen da napusti Kraljevinu Jugoslaviju 1941. godine, nakon invazije nacista i njihovih saveznika na našu zemlju. Moj otac se pridružio svim drugim šefovima država iz okupirane Evrope u Londonu i uložio je ogroman napor da pomogne narodu Jugoslavije u borbi protiv nacizma.

Nažalost, u našoj zemlji je nakon Drugog svetskog rata vlast preuzela nedemokratska komunistička diktatura, a 1947. godine donela je Ukaz kojim su članovima Kraljevske porodice Karađorđević oduzeta sva prava uključujući i državljanstvo, i konfiskovana celokupna privatna imovina. Bio sam državni neprijatelj, iako nisam imao ni dve godine. Zaista sam bio veoma opasna beba…

Tako je 1995. moja supruga organizovala proslavu mog pedesetog rođendana u hotelu Kleridžiz u Londonu – na istom mestu gde sam rođen. I došla je Kraljica, što me je veoma obradovalo – rekao sam vam šta za Srbe znači kuma, Kraljica je bila moja duhovna majka. Razgovarali smo, plesali i sećam se da me je pitala koja je moja rođendanska želja, a ja sam odgovorio: „Da budem kod kuće, sa svojim narodom, u svojoj zemlji“. Ta želja mi se ostvarila tačno 6 godina kasnije, na moj 56. rođendan, 2001. godine, kada smo se moja porodica i ja konačno vratili kući, u Srbiju.

Kako biste opisali svoj lični odnos sa kraljem Čarlsom III?

– Njegovo Veličanstvo Kralj Čarls III  je moj rođak i veoma drag prijatelj, delimo veliko međusobno poštovanje, i uvek se radujem susretima s njim i razmeni mišljenja. Imamo veoma dobru saradnju, čujemo se svakih nekoliko meseci, bili smo zajedno na svakom važnom događaju britanske Kraljevske porodice. On je bio i naš gost u Kraljevskom Dvoru u Beogradu tokom zvanične posete Srbiji 2016. godine.

Zanimljivo je da je on, iako je mlađi od mene – moj ujak – moja pokojna majka Kraljica Aleksandra bila mu je sestra od strica, jer je grčki Kralj Đorđe I bio moj čukundeda, a pradeda Kralja Čarlsa.

Kralj Čarls III i Vi ste zajedno išli u školu. Da li se sećate nekih posebnih trenutaka iz tog vremena, koje biste želeli da podelite?

– Da, obojica smo pohađali školu Gordonstoun u Moreju u Škotskoj. Bila su to lepa vremena, dosta bezbrižnija. Ali, iz poštovanja prema Njegovom Veličanstvu, ta sećanja bih želeo da zadržim za sebe, dok i on ne odluči da ih podeli.

Šta mislite, kakve će promene doneti Kralj Čarls III u britanskoj monarhiji?

– Siguran sam da će kralj Čarls III biti dostojan sledbenik svoje velike majke, i znam da će, sa istom predanošću i odlučnošću koju je imala Kraljica Elizabeta II, služiti svom narodu i svojoj zemlji kao monarh Ujedinjenog Kraljevstva i drugih zemalja Komonvelta. Kraljičin sjajan primer će ga voditi u obavljanju njegove važne dužnosti.

Kao i u svakoj monarhiji, stabilnost, tradiciju i kontinuitet nosi i donosi monarh i znam da će kralj Čarls III nastaviti tim putem.

Planira li novi britanski Kralj da Vas u skorije vreme poseti u Kraljevskom Dvoru u Beogradu?

– Videćemo, voleo bih da ga ponovo dočekam u našem porodičnom domu, ali sve će zavisiti od njegovog rasporeda i brojnih obaveza kao šefa države.

Posle mnogo godina vratili ste se svojim korenima, u Srbiju. Šta najviše cenite u ovoj zemlji i njenim ljudima?

– Dok sam živeo u neželjenom i prisilnom izgnanstvu, maštao sam da dođem ovde i da vidim zemlju svojih predaka. I kada se ovaj dugogodišnji san konačno ostvario, iako nikada ranije nisam bio u Srbiji, znao sam da sam kod kuće. Ima nešto u krvi Karađorđevića što praviovu čvrstu vezu sa našim narodom i našom otadžbinom, što je kao magnet za nas. Mi ne možemo da se odvojimo od ove zemlje.

Ono što najviše cenim je ogroman potencijal koji imaju i Srbija i naš narod. Govoreći o zemlji, mnogo sam putovao i video mnogo različitih mesta širom sveta, ali od prirodnih lepota Srbije srce samo kreće da kuca brže. Takođe, imamo i toliko dobrih, talentovanih ljudi, koji imaju ogroman potencijal. Naši ljudi su mnogo doprineli celom svetu – svi su čuli za Nikolu Teslu, Milutina Milankovića, Mihaila Pupina… Ne zaboravimo ni Milevu Marić Ajnštajn, čiji je doprinos radu Alberta Ajnštajna bio veoma značajan. Trebali bi nam dani da spomenemo sva imena velikih ljudi iz Srbije koji su zadužili svet. I verujte mi, takvih dragulja u našem narodu ima još puno. Sjajne ideje, velika inteligencija i ogroman potencijal za ceo svet.

Mislite li da bi ustavna monarhija, kakva postoji u Velikoj Britaniji, bila od koristi Srbiji, zemlji u kojoj biste tada s pravom bili Kralj?

– Rekao sam to mnogo puta, a i dalje mislim isto – smatram da bi ustavna parlamentarna monarhija bila dobra za Srbiju i spreman sam da zauzmem položaj koji mi po tradiciji naše zemlje, ali i po nasleđu moje porodice, pripada kao starešini Kraljevskog doma, ali samo ako je to i želja naroda Srbije.

Zbog višedecenijske negativne propagande protiv moje porodice i svega što je imalo i najmanju vezu sa monarhijom, ovo je tema koja zahteva ozbiljne i temeljne razgovore, jer narod Srbije zaslužuje da čuje sve činjenice o prednostima ustavne parlamentarne monarhije i da sasluša argumentovane stavove obe strane, onih koji su za, ali i onih koji su protiv obnove monarhije. Tek tada se može dati tačan odgovor.

Želim da istaknem da se taj sistem pokazao kao veoma dobar i efikasan u mnogim zemljama – pogledajte samo moderne monarhije, Kraljevine Norvešku, Švedsku, Veliku Britaniju, Japan, Kanadu i mnoge druge. Sve su to zemlje sa visokim nivoom demokratije, ljudskih prava i sloboda, socijalne pravde…

Monarh u ustavnoj parlamentarnoj monarhiji je garant demokratije, kontinuiteta, stabilnosti i jedinstva. On je tu za svakog građanina, bez obzira na njegovu političku, versku ili bilo koju drugu pripadnost. Njegova pozicija nepartijske i nadpartijske ličnosti je važna za državu.

A ja smatram da bi to moglo biti od koristi i za Srbiju.

Imali ste veoma uzbudljiv i bogat život. Postoji li neko iskustvo koje Vas je posebno oblikovalo?

– Veoma je teško izdvojiti samo neko od njih… Život u prinudnom izbeglištvu je svakako ostavio traga, nemogućnost direktnog kontakta sa svojim narodom, život u stalnoj opasnosti od komunističke tajne službe, kao i njihove spletke i igre… definitivno su ostavili trag.

Ali, nisu se događale samo negativne stvari, susreti sa toliko sjajnih ljudi, razmena iskustava i mišljenja sa njima je nešto što mi je bilo od velike pomoći i mnogo je značilo. Nemoguće ih je sve nabrojati – od Nelsona Mandele do pokojnog Patrijarha Pavla, svi su mi mnogo doprineli.

U kraljevskim porodicama se obično mnogo vrednuje tradicija. Postoji li tradicija koja Vam je posebno važna u Vašoj porodici i zašto?

– Imamo mnogo tradicija, ali jedna se izdvaja, a to je nešto što je sudbina i dužnost svakog člana dinastije Karađorđević, kao i svakog kralja u ustavnoj parlamentarnoj monarhiji – od detinjstva nas uče i upućuju da uvek radimo za našu zemlju i za dobrobit našeg naroda. To je put kojim su išli svi moji preci, od Karađorđa do mog oca, i to je bio jedini put kojim sam mogao da idem – dajući svoj doprinos svom narodu i svojoj zemlji i uvek, u svakom trenutku biti u službi naroda. Kao što naš porodični moto kaže – „Iz naroda, za narod”.

To je naša glavna dužnost, najbitniji deo naše tradicije, koju moramo da pratimo u svakoj našoj aktivnosti. Uvek volim da citiram reči mog oca, Kralja Petra II, koje na najbolji mogući način opisuju ulogu naše porodice u istoriji Srbije, ali i u budućnosti: „Za nas Karađorđeviće Kruna je bila samo sredstvo služenja narodu, a ne cilj lične dinastičke vladavine“. To je naša sudbina, i jedini put kojim možemo da idemo.

Vi i Vaša supruga ste poznati po brojnim društvenim projektima. Šta vam je od tog posebno priraslo srcu?

– Težište našeg humanitarnog rada je pružanje podrške zdravstvu, socijalnoj zaštiti i obrazovnom sistemu u Srbiji i Republici Srpskoj. Aktivnosti u humanitarnoj oblasti oduvek su bile veoma važne za Kraljevsku porodicu Karađorđević. Inspirisana mojim precima koji su to činili u prošlosti, moja supruga Princeza Katarina je svoj život posvetila pomaganju drugima i pružanju podrške narodu Srbije i Republike Srpske, pružanju pomoći svima kojima je potrebna, bez obzira na pol, veru, rasu, godine ili etničku pripadnost. I uvek je spremna da pomogne. Treba reći da je jedan od naših prvih zajedničkih projekata bio donacija izolovane sterilne sobe za hematološke pacijente Univerzitetskoj dečjoj bolnici u Tiršovoj, pre 30 godina. To je u sebi nosilo mnogo simbolike, jer je bolnicu u Tiršovoj izgradila moja baka, Nj.V Kraljica Marija. A ta pomoć je isporučena i pre nego što smo mogli da se vratimo u Srbiju, dok smo još uvek bili u izgnanstvu.

Takođe, moja Fondacija za obrazovanje i kulturu svake godine nagrađuje prreko 600 najboljih maturanata iz Srbije i Republike Srpske, na prijemu koji organizujemo u Belom Dvoru. Čak smo uspeli da ovo nastavimo i tokom pandemije Kovida-19, onlajn svečanostima i slanjem poklona najboljim maturantima poštom. Dobro obrazovanje je temelj svake države na svetu, a svaka vrsta podrške mladima je uvek dobrodošla i preko potrebna, kako bi bili motivisani da nastave školovanje. Zato sam i osnovao Fondaciju za obrazovanje i kulturu po povratku u Srbiju, da očuvam tradiciju mojih predaka i da ostvarim moju ličnu viziju – da obezbedim kvalitetno obrazovanje mladima Srbije, kako bi ostvarili lični razvoj, uspešne karijere i lično ispunjenje.

Veoma sam ponosan i na vaskršnje i božićne prijeme koje imamo za više od 1.000 dece bez roditeljskog staranja, dece sa smetnjama u razvoju i drugih kategorija socijalno ugrožene dece, kada ih dočekujemo u Dvoru i uručujemo im poklone. Kao i prijem za najbolje maturante, tu tradiciju nismo prekidali ni za vreme pandemije, a poklone za decu slali smo ustanovama koje brinu o njima.

Rođeni ste u hotelu Kleridžiz u Londonu i apartman je proglašen za srpsku teritoriju. Koja osećanja imate danas kada posetite ovo mesto?

– To je mešavina tuge, kada se podsetim razloga zbog kojih sam rođen tu, ali i nostalgije i sreće zbog svega lepog što se tu dogodilo.

Da li postoji poseban događaj kojeg se sećate u vezi sa hotelom Kleridžiz koji biste želeli da podelite sa nama?

– Pored već pomenute proslave mog 50. rođendana, to je svakako mart 2001. godine, kada su u ovom hotelu, u istom apartmanu broj 212 u kom sam rođen, predstavnici Vlade Srbije uručili srpske pasoše mojoj porodici i meni. Državljanstvo nam je vraćeno i konačno smo mogli da se vratimo u našu zemlju, tamo gde pripadamo.

Veliko hvala!