Рођен је у Врпољу у Славонији, 15. августа 1883. После шегртовања у клесарској радионици Харолда Билинића у Сплиту, 1901. уписује у Бечу Ликовну академију где остаје до 1906. Излажући са бечким уметницима у оквиру групе Сецесија већ током студија стиче афирмацију. Од 1908. ради у Паризу у свом атељеу, где настаје највећи део радова за грандиозно замишљену архитектонско-скулпторску целину Видовдански храм. Ти радови су у више наврата излагани, али су највеће признање добили на Светској изложби у Риму 1911. где су освајили прву награду за скулптуру. Иван Мештровић борави четири године у Риму студирајући скулптуре антике. Био је потпуно опчињен Микеланђелом којег је сматрао највећим скулптором свих времена. Током Првог светског рата излаже 1915. у Енглеској у Викторија и Алберт музеју.
После рата долази у Краљевину СХС где постаје професор, а касније директор Културног института у Загребу. У то време Мештровић је имао је веома блиске контакте са југословенским двором и лично са краљем Александром I. У периоду од 1932 – 1934. по поруџбини првог човека државе, искључиво за простор Дворског комплекса, Иван Мештровић ради низ дела којa чине јединствену целину у циљу пропагирања државне идеје интегралног југословенства. Тежња краља за стварањем виртуелене југословенске традиције огледала се у Мештровићевој визуализацији заједничке митологије, порекла и историје југословенске нације. Концепт те јединствене скулпторалне целине требало је да представља визију идеалне државе југословена под вођством краља Александра.
Након Другог светског рата Иван Мештровић одлази у САД. Од 1946. ради као професор на Универзитету Сиракузи, а нешто касније постаје професор на Универзитету Нотр Дам. Умроо је у Саут Бенду, Индијана 1962.
Текст за галерију преузет из књиге ”Каталог дрзавне уметницке колекције Дворског комплекса”, Нови Сад 2014.