Сфинга, 1957.

Чини се да је сфинга била најзаступљенији Мештровићев мотив у визуелизацији идеје југословенства. Она се појављује у Павиљону Краљевине Србије у Риму 1911. затим у концепту Видовданског храма, потом на Споменику незнаном јунаку на Авали, а две скулптуре са овим мотивом налазе се у оквиру Дворског комплекса. Још од Египатске цивилизације сфинга је представљала соларни симбол, заштитницу универзалне моћи, симбол вечности и мудрости. Представа тог митолошког бића са телом жене-лава и крилима често се среће у периоду зенита сецесије.

Сфинга је за Двор КЈ поручена 1933. када најпре настаје макета сфинге у бронзи, а затим и дело у мермеру намењено јавном простору дворског врта. Судећи по фото-документацији мермерна скулптура Сфинге стајала је у близини Краљевског двора, уз скулптуру Милоша Обилића. Оштећена током Другог светског рата, мермерна Сфинга је 1957. године замењена одливом у бронзи који се и данас налази на истом месту у дворском врту. Пошто је оригинални рад у мермеру био оштећен, а претила је опасност од даљег пропадања, КПР је одлучио да скулптуру уступи Народном музеју у Београду. Мермерна Сфинга је тада пребачена у вајарску радионицу Венчачког мајдана у близини Аранђеловца, како би се извршила рестаурација и где је остала до данас у парку Буковичке Бање као симбол града.