Њ.К.В. Престолонаследник Александар обратио се данас присутнима на помену невиним жртвама комунистичког режима у Београду, одржаном испред Краљеве чесме у Лисичијем потоку, са благословом Његове Светости Патријарха српског Порфирија. Његово Краљевско Височанство овом приликом био је у пратњи господе Владана Живуловића, Предрага Марковића, Мирка Петровића и Ђурђа Нинковића, чланова Крунског савета.
Комеморацији су присуствовали и г-дин Александар Шапић, градоначелник Београда, представници Војске Србије, чланови Удружења „У име народа – за слободну Србију“ и „Удружења Краљевина Србија“, које је под покровитељством Њ.К.В. Престолонаследника Александра“, као и многи Београђани. Након Његовог Краљевског Височанства и градоначелника, присутнима су се обратили и: проф. др Ратко Ристић, проректор Београдског универзитета, проф. др Мило Ломпар, др Бојан Димитријевић, г. Мирко Петровић и др Срђан Цветковић, а Невена Татић Карајовић је прочитала песму „Не убише ми оца крвници“.
„Ми данас стојимо овде на светој земљи. Ово је место вечног починака хиљада невиних људи, жртава диктатуре. Сваком пристојном човеку је непојмљиво да разуме овакве злочине – убити некога само зато што другачије и слободно мисли је изван људског разума. Једина „кривица“ жртава била је то што су биле отвореног ума и желеле да живе у слободној, демократској држави. Проглашени су кривима без суђења и без могућности да се бране. Али, могло би се запитати – да је уопште и било суђења, да ли би исход био другачији?
Зато данас, испред чесме посвећене мом деди, Њ.В. Краљу Александру I, где и данас сене неколико хиљада ових мученика траже вечни мир, сви треба да се сетимо њихове жртве. Такође, да пошаљемо снажну поруку, да ти злочини нису и никада неће бити заборављени. Правду нису дочекали, али заслужују да буду упамћени, да ћиве у сећању. И да увек чувамо сећање на та мрачна времена, да се такви злочини никада не понове“, рекао је Престолонаследник Александар. Његово Краљевско Височанство је такође изразио подршку иницијативи да се Краљева чесма претвори у меморијални комплекс, као и свим настојањима да истина победи.
Лисичији поток је највеће стратиште у Београду после Другог светског рата. Београд и Србија за сада немају ни једно обележје којим се негује сећање на невине жртве комунистичког режима. Данас готово сви признају да је било невиних жртава, а судови су рехабилитовали око 5.000 људи на захтев њихових потомака, међу којима и многе чији су очеви убијени тик уз Kраљеву чесму. Државна комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године, на основу непотпуне документације ОЗНЕ (комунистичке тајне полиције), навела је имена преко 3.500 убијених Београђана. Процењује се да је број убијених у Београду готово двоструко већи. Према подацима које је прикупио др Срђан Цветковић, укупан број оних које су комунисти стрељали после 1944. године премашује 60.000, што је број који укључује само имена људи која су остала забележена у списковима стрељаних након рата, док је реални број већи.
Пројекат обухвата реновирање и рестаурацију порушене Kраљеве чесме (из 1936. године) и парка са цвећем и зеленилом и клупама из времена пре Другог светског рата. Истовремено, идеја је да се у Лисичијем потоку (али и у другим местима у Србији) подигне споменик посвећен свим невино стрељаним без суђења од стране комунистичког режима у јесен 1944. године.
