Након што је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила текст Резолуције о Сребреници, Њ.К.В. Престолонаследник Александар издао је следеће саопштење, осуђујући поступке који као резултат могу само да изазову нове тензије и поделе:

„Како је данас у Генералној скупштини УН-a усвојена несрећна и штетна Резолуција о Сребреници, можемо се запитати шта је права поента оваквог документа – да ли се заиста ради о одавању поштовања жртавама и њиховим патњама, или поновном отварању старих рана и продубљивању подела између народа. Најоштрије осуђујем све радње које доводе до повећања тензија и неправедне стигматизације српског народа, а што ће, плашим се, нажалост бити и коначни резултат ове Резолуције.

Када говоримо о ужасним догађајима из наше прошлости, никада није лако суочити се са страшним злочинима који су учињени и наћи начин да будемо објективни када сагледавамо зверства које су починили појединци из свих сукобљених страна током ратова на простору бивше Југославије, деведесетих година прошлог века. Једини начин да се како треба суочимо са тим злочинима, одамо почаст свим невиним жртвама и пустимо њихове измучене душе да нађу заслужени мир, јесте искрено суочавање са тим ужасним догађајима, уз објективно прихватање и спознају свега што се догодило; како би се на тај начин постарали да се тако нешто никада више не понови, да омогућимо да нам будућност донесе времена разумевања, међусобног поштовања и толеранције.

Данас усвојена Резолуција не води таквим временима. Срби нису и никада неће бити геноцидан народ. Они који су наредили и спровели страшне злочине почињене у Сребреници и на свим другим стратиштима током ратова 1990-их заслужују сваку казну и осуду, али рећи да је само једна страна починила геноцид је супротно и увредљиво за истину. Такве класификације такође праве разлику између жртава, потенцирајући да су неке од њих патиле више од других. То је изузетно погрешно! Жртве су жртве, патња је патња, без обзира на националност, веру или било коју другу класификацију. И понављам, Срби нису и никада неће бити геноцидан народ! Шта би се десило када бисмо ми почели да отварамо старе ране нашег народа, којих је безброј, да ли би то допринело миру, просперитету и стабилној будућности не само Балкана већ и света, као циљу коме сви тежимо и који сви желимо да остваримо?“