Čini se da je sfinga bila najzastupljeniji Meštrovićev motiv u vizuelizaciji ideje jugoslovenstva. Ona se pojavljuje u Paviljonu Kraljevine Srbije u Rimu 1911. zatim u konceptu Vidovdanskog hrama, potom na Spomeniku neznanom junaku na Avali, a dve skulpture sa ovim motivom nalaze se u okviru Dvorskog kompleksa. Još od Egipatske civilizacije sfinga je predstavljala solarni simbol, zaštitnicu univerzalne moći, simbol večnosti i mudrosti. Predstava tog mitološkog bića sa telom žene-lava i krilima često se sreće u periodu zenita secesije.
Sfinga je za Dvor KJ poručena 1933. kada najpre nastaje maketa sfinge u bronzi, a zatim i delo u mermeru namenjeno javnom prostoru dvorskog vrta. Sudeći po foto-dokumentaciji mermerna skulptura Sfinge stajala je u blizini Kraljevskog dvora, uz skulpturu Miloša Obilića. Oštećena tokom Drugog svetskog rata, mermerna Sfinga je 1957. godine zamenjena odlivom u bronzi koji se i danas nalazi na istom mestu u dvorskom vrtu. Pošto je originalni rad u mermeru bio oštećen, a pretila je opasnost od daljeg propadanja, KPR je odlučio da skulpturu ustupi Narodnom muzeju u Beogradu. Mermerna Sfinga je tada prebačena u vajarsku radionicu Venčačkog majdana u blizini Aranđelovca, kako bi se izvršila restauracija i gde je ostala do danas u parku Bukovičke Banje kao simbol grada.
- po Meštrovićevom modelu izradila livnica Plastika
- bronza
- 260 cm
- bez sign.
- Inv. br.
Poreklo: porudžbina KPR i otkup od livnice Plastika iz Beograda 1957.
