Лекар и академик, рођен у Крушевцу, 26. 7. 1920, а преминуо у Београду, 12. 11. 2008. године, дугогодишњи професор универзитета – Медицински факултет у Београду, редовни професор (од 1976); директор Клинике за ортопедску хирургију и трауматологију (1971–1980).
Био је академик САНУ и члан Крунског Савета, а област рада била је ортопедска хирургија и трауматологија. Поред тога био је Витез Великог Крста Ордена Белог Орла и Витез Легије Части.
Био је члан Одељење медицинских наука: дописни члан од 15.12.1983. године а редовни од 27.10.1994. године. Био је члан: Academia Medica di Roma од 1990. године и Медицинске академије СЛД од 1971. године.
У САНУ својим чланством дао је допринос раду: Одбора за Речник српско-хрватског књижевног и народног језика; Одбора за праћење развоја медицинске науке у Србији, Одбора за трауматологију у ванредним условима, оснивач и председник, МО одбора за питања Копаоника и МО одбора за језик и терминологију медицине.
Током живота награђен је следећим признањима:
- Медаљом Пуркиниана
- Медаљом Фреук (Брно Универзитет),
- Медаљом Приоров (ЦИТО Универзитет у Москви),
- Медаљом Римске Медицинске Академије, итд.
- Добитник је Седмојулске награде, 1991. године.;
- Легије части (Ordre National de la legion d’ Honneur);
- Ордена рада са златним венцем, 1991. године.
Био је почасни члан СИЦОТ-а Удружења ортопеда Француске, Италије, Чехословачке, Немачке и Мађарске. Члан Међународне организације хирурга и „Интернационалног колеџа за хирургију“.
Његови синови су академик Владимир Бумбаширевић и Марко Бумбаширевић, лекари и професори Медицинског факултета Универзитета у Београду.