Београд, 30. септембар 2012. – Вечерас је свечано отворена изложба „Двор југословенског краља кроз стваралаштво архитекте Николе Краснова“ у Краљевском Двору. Изложбу је отворио Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II заједно са Министром културе и информисања Републике Србије Њ.Е. г-дином Братиславом Петковићем. Изложба је посвећена животу и делу архитекте Николе Краснова који је у периоду између два светска рата иницијативом Њ.В. Краља Александра I започео градњу Краљевског комплекса на Дедињу. Краснов, претходно руски царски архитекта, осмислио је изглед престонице као и више мањих градова у Србији. Изложба на Краљевском двору на Дедињу, кроз репринте одабране архивске документације, јавности ће представити само један пасус из скоро пола века дугачког опуса изузетног архитекте Краснова. Аутори изложбе су арх. Драгомир Ацовић, члан Крунског већа и г-ђица Викторија Камилић, историчар уметности и кустос Краљевског двора.
Свечаном отварању су присуствовале бројне угледне званице, међу којима су били Његово Преосвештенство Викарни Епископ ремезијански Г. Андреј, г-дин Мирослав Тасић, државни секретар у Министарству културе, академик Димитрије Стефановић, секретар Српске Академије наука и уметности (САНУ), чланови дипломатског кора Њ.Е. др Јоханнес Еигнер, амбасадор Аустрије, Њ.Е. г-дин Владимир Чушев, амбасадор Белорусије, Њ.Е. г-дин Франсоа-Гзавије Денио, амбасадор Француске, Њ.Е. г-дин Тошио Тсунозаки, амбасадор Јапана, Њ.Е: г-дин Зав Тун, амбасадор Мијанмара, чланови саветодавних тела Круне, г-дин Драгомир Ацовић, члан Крунског већа, г-дин Душан Бабац, члан Крунског већа, академик и члан Крунског савета г-дин Душан Ковачевић, проф. др Драгољуб Кавран, члан Крунског савета, проф. др Никола Моравчевић, члан Крунског савета, проф. др Коста Чавошки, члан Крунског кабинета, г-дин Ђурђе Нинковић, члан Крунског кабинета, многобројни представници културних установа Србије и други уважени гости.
У уређењу Краљевског двора на Дедињу искусни и свестрани уметник, Краснов, појавио се као пројектант, идејни творац декорације и као ликовни хроничар. Према сачуваној грађи сви пројекти и скице настали су у периоду између 1929. и 1934. године (само пар њих 1938.). Архитектонски пројекти, припремне скице, целокупни цртежи ентеријера, показују да се са лакоћом изражавао путем техничког цртежа, кроз слику, скицу и акварел. Комплексност задатка који је представљало уређење краљевске резиденције као репрезентативног а приватног здања значило је да су се његова задужења кретала од уређења просторних целина ентеријера, пројектних решења парка, дизајна намештаја и богослужбеног мобилијара, до програма фреско-сликарства за придворну цркву св. Андреја Првозваног.
Изложба на Краљевском двору на Дедињу, говори о уметнику изванредног талента чији су доприноси специфичном пројекту као што је изградња краљевске резиденције вишеструки. На југословенском Двору Краснов је био пројектант и идејни творац уређења архитектонских целина, али пре свега он је радио за краља Александра I, и то све до последњег дана његовог живота и владавине.
