Рођен је 9. октобра 1974. године. Војску Југославије служио је у Врању и Гњилану 1993.-1994. године. Дипломирао је као први у генерацији на Одељењу за Историју, Филозофског факултета на Универзитету у Београду 1999. године. Магистрирао је Савремену историју на Одељењу за Историјске студије Универзитета у Бристолу 2002. године. Другу магистарску тезу Антић је одбранио на Катедру за историју Новог века, Одељења за Историју, Филозофског факултета на Универзитету у Београду 2003. године. Чедомир Антић се бави историјом међународних односа Велике Британије и Србије у 19. и 20. веку. Запослен је на Балканолошком институту Српске академије наука и уметности.
Чедомир Антић је био председавајући Главног одбора (скупштине) Студентског протеста 1996./1997. У раздобљу од априла 1997. до фебруара 1998. Антић је био Генерални секретар Студентског политичког клуба, прве студентске странке у историји српског народа. Под председништвом Чедомира Јовановића СПК је повео анти-изборну кампању која је трајала од јуна до децембра 1997., у коју су се укључиле странке које ће од реда чинити прву демократску владу 2000. године. У фебруару 1998. СПК се ујединио са Демократском странком где је Чедомир Антић током једне године обављао дужност портпарола странке. Оставку на место портпарола Антић је поднео почетком 1999., али није напустио њено чланство. После успоставе демократије у Србији Антић је започео кампању за обнову државне независности и стварање националног и државног програма Србије. У децембру 2002. објавио је текст свог предлога националног програма под насловом ”Нацрт – независна Србија у Европској унији” који је Г 17 Плус прихватила као сопствени државни и национални програм под насловом ”Државни програм за европску Србију”.