SAOPŠTENJE
KANCELARIJE
NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIKA
A L E K S A N D R A II
BLIC NEWS 16.04.2003.
KAKO JE NASTAJALA IMOVINA KARAĐORĐEVIĆA
Od Karađorđa pa do Prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, ova
srpska dinastija prošla je kroz mnogo ustanka, ratova i primirja u kojima se
njihova imovina uvećavala ili osipala, bivala konfiskovana ili razvlačena
Kraljevski i Beli Dvor, na potezu od Dedinja pa nekih 130 hektara prema
Rakovici, imovina je dinastije Karađorđevića koju su ”voleli” i drugi
srpski i jugoslovesnki vladari.
Devojka u prijemnom salonu Kraljevskog dvora nudi nas pićem, dok napolju,
gardista na kapiji podiže rampu, propuštajući kola sa Dragomirom Acovićem,
članom Krunskog veća, koga očekujemo. Direktor kraljevskog fonda Dušan Babac
objašnjava mi da je zgrada Kraljevskog dvora, u kojoj sedimo, građena između
1924. i 1929. godine, po nacrtu arhitekte Živojina Vujića. Njegov savetnik i
asistent je bio čuveni ruski arhitekt Nikolaj Krasnov, koji je projektovao
zgradu Generalštaba. Pre same zgrade dvora je mala kuća sa salmnatim krovom,
iz koje je Kralj Aleksandar nadzirao gradnju, a kasnije su je kraljevići
Andrija i Petar koristili za učenje.
U velikom prijemnom salonu Kraljevskog Dvora konačno sedim s trojicom
ljudi od posebnog proverenja Prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića:
Dragomirom Acovićem, Dušanom Babcem i korespondetnom u kancelariji
Prestolonaslednika Gravrilom Došenom. Priču o posedima Karađorđevića
počinjemo od početka, od Karađorđa.
Imućni Karađorđe
– U vreme kada je trebalo da podigne prvi srpski ustanak, Krađorđe je već
bio relativno imućan čovek. Već je po tom osnovu ušao u taj uži krug ljudi
koju su se dogovarali i odlučivali o podizanju ustanka. Dakle, nije njegova
preporuka bila samo preka narav već činjenica da je on spadao u uzak krug
imućnih Srba. Međutim, Karađorđeva imovina je rasla i topila se kako se
uopšte kretala srpska stvar. Glavna imovina je bila u Topoli i oko Topole.
To je bilo mesto gde se Krađorđeva porodica doselila i osećala kao kod kuće
– kaže Dragomir Acović.
Familija Petrović se tu doselila iz Crne Gore, ali ne kao prva
generacija. Može se reći da je ta migracija trajala nekoliko generacija.
Karađorđe se nije rodio u Topolli nego u Viševcu, mada postoje i izvori koji
navode i neko drugo selo, ali uglavnom tu, na tom području. Viševac je
izmedđu Rače i Topole. Karađorđeva imovina posle njegovog odlaska iz Srbije
je razvučena. Ono što je ostalo nije bilo naročito značajno i Krađorđevići
su svoju novi imovinu počeli da stvaraju tamo gde su se našli, u Besarabiji,
u Hotinu.
– Živeli su od penzije koju je dodelila ruska vlada, što nije bilo mnogo,
a i ta penzija je ukinuta kada im je naloženo da napuste Hotin i odu u drugi
deo Rusije. Krada su oni to odbili, penizija im je ukinuta i ostali su bez
ikakvih prhoda. Nova tečevina je stvorena kada su Krađorđevi sinovi počeli
da se bave trgovinom. Stariji sin se oženio kćerkom kapetana Miše
Anastasijevića, dok je njegov mlađi sin, potonji Knez Aleksandar stvarao
novu porodičnu imovinu za sebe. Njihova porodična situacija se okrenula
nabolje kada je Aleksandar Karađorđević izbaran za srpskog Kneza – priča
Acović. Tada Krađorđevići stvaraju bogatstvo u Srbiji, zadržavajući imanja u
Vlaškoj i Beasrabiji. Ta imovina Krađorđevića je rasla, uvećavala se do pada
Kneza Aleksandra i Kneza Mihajla. Naime, tada je donet jedan zakon kojim je
konfiskovana kompletna imovina Karađorđevića na tertoriji Srbije. Ona je
delom bila i fizički uništena. Na primer, u dva navrata sve ono što je
postojalo od imovne Krađorđevića bilo je sravnjeno sa zemljom. Tada je
porušen i Karađorđev grad, od kojeg je ostao samo konak, koji i danas
postoji. Glavni naslednik onoga što je preostalo od imovine, uglavnom u
inostrastvu, bio je jedan od sinova Kneza Aleksandra, Knežević Andrej, i on
je bio taj koji je finansirao sve prve akcije potonjeg Kralja Petra I, bilo
u toku hercegovačkog ustanka, bilo tokom njegovih čestih ilegalnih ulazaka u
Srbiju, kada je koristio konspirativno ime Petar Mirković.
Kralj i vojnik
Budući Kralj Petar i njegov najmlađi brat Knez Arsen svoju karijeru
potražili su u vojnoj porfesiji. Obojica su završili vojne škole. Kralj
Petar u San Siru, u Fancuskoj, i tamo su u jednom momentu ušli u Legiju
stranaca.
– Ne treba zaboraviti da je Kralj Petar u stvari služio u regularnoj
francuskoj vojsci i da je njegova rana koju je imao na ruci zadobijena u
bici za Sedan, u francusko- pruskom ratu, dok je Knez Arsen ratovao u raznim
vojskama. Bio je profesionalni vojnik avanturista i ratovao je na gotovo
svim frontovima u prvoj polovini i na kraju 19. veka, počevši od mandžurskog
fronta, gde je ratovao u okviru ruske vojske protiv Japana preko učešća u
francuskoj vojsci u ratovima u Indokini pa do alžira.
Kada se kasniji Kralj Petar oženio ćerkom crnogorskog Kralja Nikole, to
je, pre svega bio politički brak, naravno i sa sentimentalnom komponentom,
navode naši sagovornici. To nije bio brak iz matreijalnih razloga. U vreme
kada je Petar I pozvan da iz svog tadađnjeg boravišta Ženeve preuzme srpski
presto, porodična situacija Karađorđevića jer u finansijskom smislu bio
poprilično ”tanka”. Kralj Petar je sa porodicom vodio jedan prilično
skroman život.
S druge strane, Knez Arsen se bio oženio Kneginjom Aurorom iz bogate
ruske porodice Demidova i uz nju je stekao odličan miraz, koji je znatno
popravio njegove finansijske prilike, ali se taj brak nije dugo održao.
Kralj Petar je došavši u Srbiju počeo da rekonstruiše ono što je bila
nekadašnja porodična imovina Karađorđevića. Bio je čovek koji je navikao da
u tadašnjim nedaćama vodi veroma srkoman život, što se može videti iz
njegovih dnevnika. Svakog momenta je tačno znao čim raspolaže i njegova
čuvernost je postala legendarna.
– Nije bio tvrdica. Prolazio je kroz razne nevolje i naučio je da izbegne
svaki izdatak koji može da izbegne. Tome u prilog može de dodati činjenica
da, kada je postojala namera da se osnuje njegov muzej – nije se moglo naći
toliko njegovih privatnih predmeta koji bi mogli biti izloženi. Bilo ih je
za otprilike jednu sobu. Naime, sve se odnosilo na njegovu vojnu
karijeru…- kaže Acović
Kraljeva civilna lista
Te predmeta je zaveštao muzeju, a ono što je ostalo jesu nekretnine.
Otkupio je imanje dede i oca, takođe i nekoliko kuća u Beogradu, što je sve
zajedno predstavljalo njegovo imanje. Prema tadašnjem Ustavu i zakonu,
postojala je civilna lista, koja nije postojala samo u monarhijama nego i u
Francuskoj republici, to je ono što bi se moglo nazvati budžetsim troškovima
šefa države. Civilna lista se po pravilu određivala za više godina unapred.
Nije se mogla menjati, ni uvećavati ni umanjivati između dve odluke
skupštine. To je zbir kraljeve plate i svih troškova šefa države. Tu spada
održavanje rezidencijala, plate osoblja, stan, civilna kuća, uključujući
apanažu za članove porodice. Pametnim upravljanjem civilnom listom Kralj
Petar je najvećim delom uspeo da rekonstruiše ono što je predstavljalo
nekadašnje izgubljeno i konfiskovano imanje porodice. To je u potonjem
periodu, posle smrti Kralja Petra, uvećao Kralj Aleksandar.
Postojeće priče koje su se mogle tu i tamo pročitati, da je Kralj
Aleksandar bio najplaćeniji vladar Evrope. Acović tvrdi da je reč o
najobičnijoj izmišljotini.
– Čista laž. To se upoređivalo sa platom američkog predsednika, a
zaboravljali su da kažu da je cifra koju je dobijao predsednik SAD bila
njegova plata i da je služila samo kao njegova plata, a sve ostalo je bio
deo budžeta, pošto on nema civilnu listu. Dok ono što se rado nazivalo
platom Kralja Aleksandra, u stvari jeste bila cvilna lista, čime su se
plaćale i strane posete i prijemi stranih državnika. Sve ono što se nalazi u
troškovima kabineta šefa države je na toj listi – napominje Acović.
Prilikom venčanja, Kralj Aleksandar je dobio bogat miraz od Kraljice
Marije, iz Rumunije… Ipak, u Rumuniji je vladala nemačka dinastija,
Hoencoler. To je dinastija koja je vladala i Nemačkom. I nemački car i
rumunski kralj su bili iz iste dinastije, samo iz različitih grana te
dinastije. Dinastija Karađorđevića je tako imala dosta veza sa drugim
vladarskim porodicama.
– Sve te veze sa drugim dinastijama su začete tek venčanjem Kralja
Aleksandra, pre toga takvih veza nije bilo. Kad kažem druge dinastije,
mislim da ne možete uzeti da su Petrović Negoš bili strana dinastija. To je,
takođe, bila srpska dinastija iz Crne Gore – kaže Acović.
Karađorđe je, recimo, bio oženjen devojkom iz porodice Jovanović, Knez
Aleksandar je bio oženjen Persidom Nenadvić, Kralj Petar I je bio oženjen
Zorkom Petrović Njegoš, tek je Kralj Aleksandar bio prvi koji se oženio
dinastički, van nacionalnog konteksta. On se oženio Marijom, Marioarom
Hoencolernom, a ona je bila i potomak Nemanjića. Napravio se luk i ta
”lutajuća krv” Nemanjića se ponovo vratila u Srbiju. Posle toga je u
dinastički brak stupio i Knez Pavle, koji se oženio Princezom Olgom, koja je
iz grčke dinastije.
Posle 1934.
Posle ubistva Kralja Aleksandra 1934, sud je odredio šta predstavlja
zaostavštinu pokojnog Kralja. Tu zaostavštinu je pre svega činio Kraljev
dvor, u kome smo vodili razgovor.
Ta imovina obuhvatala je Kraljev dvor, Beli dvor, plus ostale objekte,
kao što su službene prostorije maršalata dvora. Uz ovo imanje postojao je i
deo koji je pripadao dvorskoj bašti, dvorskom rasadniku i koji se nalazio u
ulici Patrijatha Dimitrija, u Rakovici. Osim ovog glavnog dela, Kralj je
posedovao kuću u Sarajevskoj ulici, koja je sada srušena, a na njenom mestu
je druga građevina hotel ”Turist”; potom kuća u Krunskoj ulici, pored
Ambasade Brazila; zatim zemljište na kome su se nalazile zadužbine Kralja
Aleksandra, koje je Kralj još za života preneo, a to su zgrade Arhiva
Jugoslavije i Vojne gimnazije, kao i studentski dom Kralja Aleksandra , koji
je danas poznat kao ”Lola”, u ulici Kralja Aleksandra.
Uz to, postojala je imovina koja se sastojala od vile u Užičkoj ulici 1,
i kuća koju je Kralj Aleksandar zaveštao svom sinu Tomislavu, u Tolstojevoj
2. I, naravno zemljište na kome su bile zadužbine Kraljice Marije. To je
Aberdareva 1, zgrada Radio – televizije Srbije, koju je 1999. bombardovao
Nato.
Na teritoriji Srbije porodica je posedovala zemljište u Sokobanji,
posebno i deoničarska prava na nekim rudnicima, recimo rudnik zlata
Nevesnica, na Peku. I posedovala je prava lova i ribolova, ali ne i pravo
poseda zemljišta, tako da su ta prava danas teška za definisanje. U
Sloveniji, Knez Pavle je posedovao dovrac Brdo kod Kranja, dok je Kralj
Aleksandar posedovao imanje na Bledskom i Bohinjskom jezeru, u opštinama
Kamnik i Radovljica. To je činilo nekoliko objekata na Bledu i Bohinju. Na
teritoriji Hrvatske Kraljica Marija je posedovala nekoliko objekata, kao što
je dvor u Zagrebu, imanje na Belju, vila u Dubrovniku. Takođe, imala je i
vilu u Han pijesku. Na teritoriji današnje Makedonije Kralj je posedovao
veliko poljoprivredno dobro kod Demir kapije, koje je Kralj Aleksandar za
života poklonio Tomislavu.
U Crnoj Gori, dinastija je imala posede u Podgorici, u rijeci Crnojevića
i na Cetinju, dok je Kraljica Marija posedovala imanje u Miločeru. Oplenac,
koji se često navodi kao deo imovine, zapravo je zadužbina i pod posebnim je
zadužbinskim režimom, pod kontrolom i nadzorom Upravnog odbora. To bi bilo
sve, uglavnom, od nepokretne imovine.
Meštrović i Bukovac
– U vlasvništvu Karađorđevića je puno slika Vlahe Bukovca i kipova Ivana
Meštrovića – kaže Dušan Babac tokom obilaska Dvora.
Tu su Meštrovićev autoportret i glava Vladike Njegoša, takođe Meštrovićev
rad.
– Što se bibilioteke tiče, moram naglasiti da je od nekih 50.000 knjiga
ostalo svega 4.000. Nažalost, većina knjiga je netragom nestala – objašnjava
Došen.
Iz Plavog salona prelazimo u Kraljev radni kabinet, u kome je bista
Kralja Petra, rad Dragan Jovanovića. Onda zlatni salon i opet Meštrovićev
rad – ”Kraljević Marko”. Pa portret Kralja Aleksandra koji je uradio
francuski slikar Žorž Skot. Kroz velike prozore kraljevske trpezarije vidi
se dvorište sa ”Kupačicom” Frane Kršnića. Svuda kamen, oseća se Mediteran.
Prelazimo u orijentalni salon u duhu ”1001 noći”, a odmah iza je ”soba
šapata” sa vodopadskim kaskadama na zidu, koje su se aktivirale onda kada
je Kralj hteo s nekim nešto u poverenju da popriča, a što nije za tuđe uši.
Porodična, kraljevska Crkva, sv. Andreja Prvozvanog, u mediteranskom
stilu, završena je 1934. godine, kobne godina za Kralja Aleksandra
Karađorđevića, ubijenog u Marseju.
– Oslikavanje porodične crkve je urađeno po nalogu Kralja Aleksandra, a
prema slikama i freskama iz srpskih srednjevekovnih manastira. Za
oslikavanje životopisa u crkvi izabrani su slikari Boris Obreskov, Nikola
Majendrof, Vladimir Bičkovski, Rejfinger i Evgenije Barun Sekrat, a sve je
organizovao akademik Nikolaj Krasnov. Ispred Crkve sv. Andreja Prvozvanog,
što je i Krsna Slava Karađorđevića, postavljen je top, izliven još pred Prvi
srpski ustanak – tumači Babac dok stojimo u porti crkve, između brojnih
fresaka.
Tito, Krcun, Milošević
Beli dvor blešti na popodnevnom suncu. Doživotni predsednik SFRJ Josip
Broz Tito je dvor koristio godinu dana intenzivno, a onda samo povremeno.
Grob Davorjanke Paunović, lepe šumadinke i Titove sekretarice sa ratim
imenom Zdenka, koja je sahranjena između Kraljevskog i Belog dvora, po
nekima, mougći je razlog što je kasnije Tito u tim prostorijama boravio samo
službeno.
Unutrašnjost dvora ne zaostaje za spoljašnošću. Tu je čuveni kanabe, koji
smo često gledali na državnoj televiziji dok je tadašnji predsednik, a
sadašnji haški optuženik primao goste iz sveta. Retko se videla slika pravog
vlasnika, Kralja Aleksandra Karađorđevića. Takva su bila vremena.
Nije samo Milošević voleo to zdanje, u kojem je dao i poslednju
državničku izjavu, kada je ispred kamina konačno piznao poraz na izborima
2000. godine i pobedu sada već bivšeg predsednika bivše Jugoslavije dr
Vojislava Koštunice. Po svedočenju naših sagovornika, posle Drugog svetskog
rata ”crveni prinčevi” komunističke revolucije, posebno Slobodan Penezić
Krcun, voleli su ovo zdanje u kojem su se često razdragni slikali sa čašom
punom šampanjca u ruci.
1998 NJ.K.V. Prestolonaslednik
Aleksandar II
Sva prava pridržana
