GOVOR
Nj.K.V. PRESTOLONASLEDNIKA
A L E K S A N D R A
na Sentandrejskom Saboru
(Budimpesta, 13. novembra 1999)
Bilo bi lepo kada bih danas mogao da stanem pred vas i da govorim o
pozitivnim zbivanjima u nasoj otadzbini. Nema sumnje da smo svi ovde
slozni da se moramo usmeriti ka konacnom izlasku iz kosmara tiranije, komunizma
i kriminala. Od tog cilja smo jos daleko, ali taj cilj moramo da
ostvarimo. Svoju sudbinu moramo da uzmemo u sopstvene ruke i sami
njome da upravljamo. Lako je krivicu prebacivati na druge, ali put izbavljenja
ne lezi samo u prepoznavanju tudje krivice, nego i u saznanju sopstvene
uloge u onome sto nam se desava, i u oslanjanju na snagu sopstvene svesti,
savesti i osecanja odgovornosti.
Obracam se svima vama pozivom da se ujedinite na putu ostvarenja demokratije
u otadzbini. Narod nema vise nikakvih iluzija. Narod ne zudi samo
za boljim sutra nego i za boljim danas. A da bi se to postiglo treba obnoviti
zemlju, osloboditi se uzasa proslosti i usmeriti snage na istinski demokratske
i ekonomske reforme. Moramo obezbediti postovanje ljudskih prava
svih gradjana bez obzira na njihovo etnicko ili versko poreklo. Da
bismo opstali i razvijali se neophodno je da stvorimo istinsku demokratiju
koja ce obezbediti buducnost nama i narednim generacijama. Nasi ljudi
su se razisli po svim krajevima zemaljske kugle i vise ne mozemo dopustati
da nam mladost odlazi, a starost prebiva po kontejnerima.
Ne smemo da dozvolimo da postojeci rezim nasu otadzbinu pretvori u pustos
u srcu Evrope. Moramo da se trgnemo i ostavimo po strani osecanja
koja su nas sprecavala da ujedinimo snage u borbi za bolji zivot. Nuzno
je da to ucinimo odmah da ne bi i sami za zivota postali proslost.
Moramo sto pre da se oslobodimo vladajuceg rezima i da zapocnemo davno
zakasnele reforme za nasu zemlju.
Mi ovde ne govorimo o kopiranju zapadnih modela ili o izdaji nase Srbije
i danasnje Jugoslavije. Naprotiv: nema vecih izdajnika od onih koji
zemlju drze u potpunoj izolaciji, od onih koji su – pored velikog spoljnog
zida oko nasih sve uzih granica – izgradili tolike berlinske zidove unutar
nase zemlje.
Jugoslavija zasluzuje da postane normalna evropska drzava, punopravni
clan evropske porodice nacija. Znam iz razgovora sa predstavnicima
mnogih evropskih vlada da je Evropa spremna da pomogne demokratizaciji
nase zemlje. Demokratija i jedinstvo neophodni su da bismo se ekonomski
razvijali i stvorili bolju buducnost za sve.
Srpska pravoslavna crkva je stara i dragocena institucija naseg naroda
koja treba da nastavi da doprinosi demokratiji i postovanju svih gradjana.
Kruna i Crkva nastoje da sopstvenim primerom pokazu da je zajednicki rad
svacija obaveza, i da smo svi mi jedni drugima saveznici, a ne neprijatelji.
Nas je cilj da stvorimo istinsku demokratiju za sve, a nasa duznost da
sluzimo svome narodu.
Srbiji predstoje vazne odluke i neizvesna vremena, stoga mi je duznost
da otvoreno govorim. Velika je nesreca sto je sadasnji rezim stvorio
takvu konfuziju i sto nastavlja da neistinito predstavlja ulogu monarhije
kao i njen polozaj i dostignuca. Ja verujem da upravo monarhija moze
biti resenje za kredibilitet i politicke bolesti nase zemlje. Monarhija
je branilac demokratije i trajni simbol stabilnosti, jedinstva i kontinuiteta.
Nas cilj je krunisanje demokratije, i u tome se oslanjam na vas i od vas
ocekujem da od sebe date sve. Ja cu pratiti vas rad, a obecavam vam moju
punu podrsku u svakom delu na korist naseg naroda i za dobrobit nase zemlje.
1997 Nj.K.V. Princ Aleksandar
II
Sva prava zakonom zasticena
