Govor
Nj.K.V. PRESTOLONASLEDNIKA
A L E K S A N D R A
odrzan na komemorativnoj Akademiji u Solunu
(16. septemba 1998)
Blizi se kraj ovoga veka u kome nas je tri puta pohodio rat!
U dvadeseti vek smo usli kao nacija u usponu, sigurna u sebe i svoju sudbinu.
Pod vladavinom Kralja Petra Prvog, ostvarili smo zavet predaka, oslobodili
porobljene srpske teritorije, doneli slobodu, zakonitost i demokratiju
svim gradjanima nove drzave. Za to smo dali ogromne zrtve.
Neke od njih pocivaju na Zejtinliku, i ovde smo dosli da im odamo postu.
Te zrtve su samo mali deo armije mrtvih Srba koji su svojim kostima prekrili
zemlju, a svojim dusama naselili nebesa.
Kako cemo u novi vek? U novi milenijum? U vreme koje bi
trebalo da je i nase? Tamo se ne sme ici sa teretom mrznje, bezakonja
i neodgovornosti. Tamo se ne ide sa zlom u sebi i oko sebe.
Ne zbog drugih, vec zbog sebe samih. Moramo prestati da eksperimentisemo
sa svojom sudbinom: to dugujemo sebi i svojoj deci, jer nasa zemlja
nije samo nasa. Preci su nam je poverili na cuvanje, a potomci ocekuju
da je prime u boljem stanju.
Da bi u novi vek usli sa nadom, moramo prvo da ozdravimo, a lecenje
pocinje od bolesnika, ne od suseda. Sadasnja bolesna vlast ne moze
ozdraviti i ne moze postati legitimna. Njena priroda je kuzna i razara
sve cega se dotakne. Nasoj zemlji nema ozdravljenja dok bolest njom
upravlja. Zato – kad kazemo da ova vlast mora da ode – ne govorimo
o politici – vec o sanitarnoj meri!
Sa cime cemo uci u novi vek? Srbi su stari narod koji ima dve
velike i drevne institucije: svoju monarhiju i svoju Crkvu.
Stari narodi neguju ono sto je dobro, unapredjuju svoje nasledje, drze
se etickog kodeksa, i iz proslosti izvlace nauk za buducnost. Ni
mi ne mozemo drugim putem. Nasilje nije nase nasledje, ne priznajemo
da nam je brat neprijatelj, ne damo svoju zemlju bilo kome ko je trazi!
U novi vek moramo uci sa kulturnim i naucnim dostignucima koja smo ugradili
u svetsku civilizacijsku bastinu i sa demokratijom, ljudskim pravima i
cvrstim zakonima kao osnovom moderne evropske drzave.
Ipak, moramo reci da mi Srbi nismo jedini krivci za sve sto nam se desava
poslednjih godina. Dok se mi trudimo da se distanciramo od sadasnje
vlasti, medjunarodna zajednica tretira tu istu vlast kao sagovornika i
partnera. Dok se gaze ljudska i gradjanska prava, svet kaznjava narod
i one koji protestvuju zbog nasilja vlasti. Zlocini nad Srbima pocinjeni
u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj nisu nimalo uzbudili medjunarodnu zajednicu
niti doveli do sankcija prema pociniocima. Na Kosovu se ponavlja
tragicna prica i Srbi su uvek krivci za sve. Srpski narod se optuzuje
zbog nedemokratske prirode sadasnjeg rezima, a on je, ustvari, zrtva tog
rezima. Potrebno je jasno reci da se nedemokratski rezim ne moze
ukloniti razaranjem drzave i bacanjem naroda u bedu i ocajanje, vec podrskom
snagama koje se zalazu za istinsku demokratiju, pravnu drzavu i jacanje
individualnih sloboda.
Doslo je vreme za promene! Vreme za povratak legitimnosti, zakonitosti,
demokratiji. Kraljevski Dom Karadjordjevica je i do sada cvrsto stajao
na tim pozicijama. Sudbina srpskog naroda i Karadjordjevih potomaka
je nerazdvojna. Jedni bez drugih ne mogu napredovati! Jedni
bez drugih mogu samo propasti! A to je nesto sto nikada necemo dozvoliti
jer bi time izdali ne samo sebe i buduce generacije, vec i solunske heroje
kojima ovde odajemo postu.
Ne klonite duhom! Buducnost srpskog naroda ipak zavisi najvise
od nas samih. Ugledajmo se na solunske junake i pregnimo na posao
za spas naroda i zemlje. Kako radili tako nam i bog pomogao!
1997 Nj.K.V. Princ Aleksandar II
Sva prava zakonom zasticena
