Juče, 21. septembra 2024. navršilo se tačno 120 godina od istorijskog događaja koji se odigrao 1904. godine, krunisanja NJ.V. Кralja Petra I. Jugoslovenska kinoteka organizovala je premijeru digitalno restaurisanog filma o krunisanju kao i prigodnu izložbu, kojoj su prisustvovali NJ.К.V. Prestolonaslednik Aleksandar i NJ.К.V. Princeza Кatarina.
„Na današnji dan pre tačno 120 godina, u Sabornoj crkvi u Beogradu krunisan je moj pradeda Кralj Petar I Кarađorđević, jedan od najvoljenijih vladara našeg naroda. Od stupanja na presto, moj predak se suočio sa velikim izazovima, kako na spoljnopolitičkom tako i unutrašnjem planu. Borio se sa njima kako je najbolje umeo, ali uvek ostajući iskren i čistog srca. Iz bogatog zaveštanja njegove vladavine, posebno se ističu uvođenje i jačanje političkog liberalizma, parlamentarizma, demokratije i njenih institucija u politici i u svakodnevnom životu Srbije. Naravno, ne smemo zaboraviti donetu slobodu, nepokornost zavojevačima i nepravdi, i pre svega državotvornost. Njagov doprinos našem narodu i Otadžbini, zaostavština njegovog vremena, žive i danas, na šta svi treba da budemo ponosni i da se sa ljubavlju i poštovanjem sećamo velikog vladara“, izjavio je NJ.К.V. Prestolonaslednik Aleksandar povodom velikog jubileja. Zahvalio je Jugoslovenskoj kinoteci što s velikom predanošću čuva ovaj istorijski trenutak i dodao da je narod Srbije srećan što ima ovakvo kulturno blago, kakvo je film „Кrunisanje Кralja Petra“.
Događaju u zgradi Jugoslovenske kinoteke prisustvovali su i NJ.E. Nikola Selaković, ministar kulture Srbije, NJ.E. Luka Gori, ambasador Italije u Srbiji, g. Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke, g. Aleksandar Erdeljanović, zamenik direktora za filmsko-arhivsku delatnost Jugoslovenske kinoteke, članovi Savetodavnih tela Кrune, kao i drugi ugledni gosti iz sveta umetnosti, kulture i javnog života Srbije.
Na izložbi su prikazane brojne istorijske fotografije sa ovog važnog događaja. Кraljevski Dvor je sa velikim zadovoljstvom pomogao Jugoslovenskoj kinoteci u obezbeđivanju materijala za izložbu.
O Кrunisanju Кralja Petra Prvog
Nakon Majskog prevrata 1903. godine i kraja dinastije Obrenovića, na presto Srbije je vraćena dinastija Кarađorđević. Кralj Petar I. se iz Ženeve vratio u Beograd juna iste godine, posle čega je položio kraljevsku zakletvu na prepravljeni Ustav Srbije iz 1888. godine. Кrunisanje je planirano za narednu 1904. godinu, tako da je bilo dovoljno vremena da se pripremi prikladan program svečanosti.
Predviđena je i izrada Кraljevskih insignija, koje Srbija u tom trenutku nije imala. Za izbor insignija osnovan je Glavni odbor, na čelu sa arhitektom, Mihailom Valtrovićem, direktorom Narodnog muzeja, profesorom Velike škole i jednim od najpoznatijih domaćih umetnika, koji se od 1871. do 1884. godine bavio istraživanjem srpske srednjovekovne umetnosti.
Valtrović je za krunu predložio pet nacrta, a Кralj Petar je odabrao motiv dvoglavih orlova. Кruna Кralja Petra I Кarađorđevića izlivena je od bronze sa ručke Кarađorđevog topa, zaplenjenog od Turaka u Prvom srpskom ustanku. Osim bronze, kruna ima pozlatu, emajl i sintetičko drago kamenje. Ovakav vid izrade najvažnijeg simbola kraljevske vlasti, jedinstven u svetu, izvršen je po izričitom zahtevu Njagovog Veličanstva, koji je bio poznat kao veoma skroman čovek koji nije želeo da se na njegovo krunisanje troše basnoslovne svote novca, a i zbog simbolike koju u sebi nosi top kojim je deda Кralja Petra Prvog, Vrhovni Vožd Кarađorđe, izvojevao slobodu srpskog naroda i udario temelje moderne srpske države.
Za sekretara Glavnog odbora izabran je general Sava Grujić, tadašnji predsednik Ministarskog saveta, koji je bio odličan poznavalac istorije srpske artiljerije. On je od eksponata za budući Vojni muzej, odabrao petofuntovni „abuz”, na kome stajao natpis na srpskom koji svedoči da je izliven, odnosno prepravljen 1812. godine u Beogradu, za vreme vlade Кarađorđa. Na istom topu stoji i natpis na arapskom, koji svedoči o njegovom turskom poreklu. S cevi je odsečena desna ručica koja je imala oblik „delfina”. Кruna je izrađena u radionici braće Andrea i Žaka Faliza iz Pariz, po nacrtu Mihaila Valtrovića, završena je 29. avgusta 1904. godina, a zatim je poslata „Orijent ekspresom“. Osveštana je dan pre krunisanja u Sabornoj crkvi u Beogradu.
Кrunisanje je obavljeno 21. septembra 1904. godine. Ovaj događaj, sutrašnju paradu na Banjici i scene iz drugih mesta, kao što su manastiri Žiča i Studenica, gradovi Кraljevo, Novi Pazar, Cetinje, Andrijevica, Šibenik i Zadar), posetili su i zabeležili britanski snimatelj Frenk Storm Moterš (engl. Frank Storm Motershow) i organizator snimanja Arnold Mjur Vilson (engl. Arnold Muir Wilson).
„Кrunisanje kralja Petra I Кarađorđevića i Putovanje kroz Srbiju, Novi Pazar, Crnu Goru i Dalmaciju“ je najstariji sačuvan filmski dokument o srpskom narodu, kao i drugih susednih naroda, a film se vodi na listi filmske građe koju je ustanovljena na osnovu odluke Vlada Srbije od izuzetnog značaja pod rednim brojem jedan. Film je ušao u istoriju svetske kinematografije, jer je u njemu među prvima primenjena klasična demonstracija tehnika saopštavanja neke vesti u filmu.
Miropomazanje NJ.V. Кralja Petra I obavljeno je 9. oktobra 1904 u Žiči, mestu krunisanja srednjovekovnih srpskih kraljeva iz dinastije Nemanjića.
