SAOPŠTENJE
KANCELARIJE
NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIKA
A L E K S A N D R A II 

 

ZAŠTITA KRALjEVSKOG KOMPLEKSA NA DEDINjU
KAO NACIONALNOG DOBRA
U nameri da sadašnjim i budućim generacijama srpskog naroda obezbedi
Kraljevski dvorski kompleks na Dedinju kao jedinstvenu i nedeljivu celinu od
izuzetnog nacionalnog, kulturnog i istorijskog značaja, Nj.K.V.
Prestolonaslednik Aleksandar II uputio je Predsedniku Vlade gospodinu Zoranu
Živkoviću i Vladi Republike Srbije predlog Zakona o Dvorskom kompleksu na
Dedinju. Tim Zakonom sačuvao bi se Kraljevski dvorski kompleks kao
jedinstvena celina, umesto da bude razbijen na delove, a njegove pokretne
stvari, naročito umetničke vrednosti, budu prodate na tržištu.
Predloženim Zakonom je zaista rezervisano pravo korišćenja Dvorskog
kompleksa samo za članove uže porodice Prestolonaslednika. U protivnom to bi
značilo zasnivanje sustanarskih odnosa, što je važećim propisima zabranjeno.
Drugim stavom Člana 2. Ugovora o korišćenju kompleksa Belog i Starog Dvora
na Dedinju, koji je zaključen avgusta 2001. godine između države SRJ i
Prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića utanačeno je da će se
međusobni odnosi članova Kraljevskog Doma Karađorđevića u pogledu korišćenja
dvorskog kompleksa urediti na osnovu običajnog prava, odnosno Pravilnikom
Kraljevskog Doma.
Porodični Pravilnik za članove Kraljevskog Doma donet je 5. aprila 1930.
godine, za života Kralja Aleksandra I. Članom 2. predviđeno je da Kralja
nasleđuje njegovo muško potomstvo po redu prvorođenja. Članom 3. određeno je
da Kralj Aleksandar I, odnosno njegovi muški potomci po redu prvorođenja
postaju starešine Kraljevskog Doma. Starešina Kraljevskog Doma, kao i svaki
domaćin kuće, ima ovlašćenje da odredi ko će stanovati i stalno koristiti
njegov porodični dom.
Ukazujemo da na osnovu Člana 9. članovi Kraljevskog Doma mogu osnivati
zasebne kuće. Koristeći se tim pravom blaženopočivši Prinčevi Tomislav,
Andrej i Pavle su osnovali svoje posebne kuće, oženili se, dobili decu i
postali glave svojih porodica. Na taj način su se oni odvojili od
Prestolonaslednikove porodice i napustili zajednički dom.
Prestolonalsednik Aleksandar II Karađorđević s pravom smatra da njegovu
porodicu čine: njegova supruga Katarina i njegova tri sina: Petar, Filip i
Aleksandar. Kraljevski Dvor ima svoju društvenu i javnu funkciju, ali je on
u osnovi porodična kuća i može biti korišćen od samo jedne, u našem slučaju
brojne i srećne porodice.
Od dana konfiskovanja imovine pa sve do avgusta 2001. godine, Država je
snosila sve troškove investicionog i tekućeg održavanja Dvorskog kompleksa.
Od avgusta 2001. godine do danas sve troškove snosio je i snosi
Prestolonalsednik Aleksandar II Karađorđević. Nacrtom zakona predlaže se da
Država nastavi da snosi troškove investicionog održavanja dvorskog kompleksa
i troškove tekućeg održavanja Belog Dvora. Prestolonaslednik uzima na sebe
troškove tekućeg održavanja Starog Dvora.
Članom 3. nacrta zakona utvrđuje se da će Vlada Republike Srbije
koristiti Beli Dvor za boravak stranih državnika i za održavanje zvaničnih
prijema. Članom 4. Dvorski kompleks se otvara za građanstvo i biće određeno
vreme za posete i obilaske.
S druge strane, Prestolonaslednik će zajedno sa Princezom Katarinom i
Prinčevima, nastaviti da koristi svoj porodični dom u dobrotvorne, društvene
i opšte korisne svrhe. Drugim rečima, država će snositi glavne troškove, ali
trošak održavanja neće biti učinjen bez odgovarajuće koristi za državu i za
narod.
Ovim nacrtom Zakona ne izbegava se utvrđivanje svojinskih prava. Ako ne
bude donet Zakon o proglašenju Dvorskog kompleksa za dobro od kulturnog i
istorijskog značaja, pre Zakona o restituciji imovine, ceo kompleks će biti
razdeljen, u skladu sa Zakonom o nasleđivanju, na desetak delova potomcima
Kralja Aleksandra I. Prodaja Dvorskog kompleksa i podela kupoprodajne cene
između naslednika biće jedini mogući način rasprave zaostavštine. Kupci
pojedinih delova kompleksa biće preduzimljivi pojedinci koji će u parku
izgraditi stambene objekte, a od Dvoraca napraviti restorane i kockarnice.
Na taj način će jedno opšte dobro od istorijskog značaja nestati.
U koliko bude donet Zakon o proglašenju Dvorskog kompleksa za dobro od
istorijskog i kulturnog značaja u državnoj svojini to ne znači da se
izbegava utvrđivanje svojinskih prava. Naime, kada bude donet Zakon o
restituciji oduzete imovine, naslednicima Dvorskog kompleksa će, u skladu sa
tim Zakonom, biti određena i isplaćena naknada ili data druga imovina
odgovarajuće vrednosti u zamenu. Dakle, naslednici neće biti oštećeni.
Na posletku valja primetiti da u javnosti nije dovoljno poznato da
Dvorski kompleks nije vraćen u svojinu Prestolonasledniku. Ugorovom sa
Državom SRJ, Prestolonalsedniku je samo dato pravo korišćenja. To pravo ni
na koji način ne menja državnu svojinu nad celim imanjem, niti zadire u
buduća prava naslednika.
Ukazujemo da je više od pola veka Dvorski kompleks bio svojevrsni
”zabranjeni grad” i da je bio mali broj povlašćenih čija je noga tamo
kročila. Odkako se Prestolonaslednik vratio u Dvor, skoro 25.000 građana je
posetilo i obišlo Dvorski kompleks, uključujući i predstavnike najuglednijih
nacionalnih ustanova.
Beograd, 29 juli 2003. godine
Prilog: Nacrt Zakona

ZAKON O DVORSKOM KOMPLEKSU U BEOGRADU

Član 1.
Dvorski kompleks, koji čine Stari i Beli dvor zajedno sa parkom i šumom
koji ih okružuje, zgradama i ostalim nepokretnostima u parku kao i svim
pokretnim stvarima koji se u njima nalaze, proglašavaju se za jedinstveno i
nedeljivo dobro od neprocenjivog kulturnog i istorijskog značaja.

Član 2.
Dvorski kompleks daje se u trajno i nasledno plodouživanje Aleksandru
Petra II Karađorđeviću, kao starešini Doma Karađorđevića, sa svim pokretnim
stvarima koje se u njemu nalaze.

Član 3.
Aleksandar II Karađorđević stavljaće vladi Republike Srbije na
raspolaganje Beli dvor za boravak stranih državnika i za održavanje
zvaničkih prijema.

Član 4.
Dvorski kompleks biće otvoren za građanstvo, a vreme za posete i obilaske
zajedno sa kućnim redom biće uređen posebnim pravilnikom.

Član 5.
Vlada Republike Srbije nastavlja da snosi troškove investicionog
održavanja Dvorskog kompleksa, kao i troškove trekućeg održavanja Belog
dvora.
Troškove tekućeg održavanja Starog dvora snosiće Aleksandar Petra II
Karađorđević.

Član 6.
Vlada Republike Srbije nastaviće da se stara o bezbednosti Dvorskog
kompleksa u saradnji sa drugim nadležnim organima.

Član 7.
Po donošenju opšteg zakona o denacionalizaciji i dalje će se primenjivati
ovaj Zakon.

Član 8.
Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ”Službenom
glasniku Republike Srbije”.

 

1998 NJ.K.V. Prestolonaslednik
Aleksandar II
Sva prava pridržana