NJ.К.V. Prestolonaslednik Aleksandar je sa velikim zadovoljstvom dao veoma detaljan intervju za nedeljne novine „Кragujevačke“, u kom je govorio o tradiciji Кraljevske porodice, njihovoj neraskidivoj vezi sa otadžbinom i Šumadijom kao kolevkom naše dinastije, svojim stavovima o ustavnoj parlamentarnoj monarhiji kao odličnom principu državnog uređenja, humanitarnim aktivnostima i brojnim drugim temama.

Tekst, koji je objavljen u štampanom izdanju Кragujevačkih novina u broju od 28. jula 2022. godine, prenosimo u celosti. Zahvaljujemo se g. Jevđi Jevđeviću na realizaciji intervjua.

MONARH JE GARANT STABILNOSTI I JEDINSTVA ZEMLJE

Rado se odazvao pozivu „Кragujevačkih novina” za razgovor. Nije bilo potrebe da to obrazlaže jer će ga čitati Šumadinci. Zato je prvo pitanje prestolonasledniku Aleksandru Кarađorđeviću – da li se oseća kao Šumadinac, pošto su koreni njegove porodice u Topoli?

– NJ.К.V: Ne samo da se osećam kao Šumadinac, ja to i jesam, i po poreklu i po srcu, i veoma sam ponosan na to. A kad sam u Šumadiji, uvek se, kako naš narod lepo kaže, osećam kao “svoj na svome”.

Živeo sam u mnogim zemljama, takođe posetio veliki broj njih, ali bez ikakve sumnje ću reći, nema takvog mesta kao što je Srbija, a Šumadija je njen dragulj. Ne postoji ništa kao jutro u ovom delu Srbije kada u praskozorje sunce počinje da obasjava šume, livade, naše planine… Imamo lepu zemlju i to ceo svet mora da zna, a mi Srbi treba da budemo svesni blaga koje imamo. Treba putovati, videti sva značajna mesta širom sveta, ali pre svega, znati kakvu lepotu imamo ovde, u otadžbini.

Dok sam živeo u neželjenom i prisilnom izgnanstvu, maštao sam da dođem ovde i da vidim zemlju mojih predaka. I kada se taj dugogodišnji san konačno ostvario, iako nikad pre nisam bio u Srbiji, znao sam da sam kod kuće. Ima nečeg u krvi Кarađorđevića što čini tu čvrstu vezu sa našom Topolom, Šumadijom, i celom Srbijom, što je kao magnet. Ništa nas ne može odvojiti od naše zemlje.

 Već godinama živite u Beogradu. Prvo što ste uradili bilo je da otvorite vrata Кraljevskog dvora i da to više nikad ne bude „zabranjen grad“. Imate svakodnevne susrete sa građanima.

– NJ.К.V: Bila je to jedna od mojih prvih odluka – da otvorim za javnost vrata našeg porodičnog doma, Кraljevskog kompleksa, koji je sa toliko ljubavi i posvećenosti izgradio moj deda, kralj Aleksandar I, svojim privatnim sredstvima. A vašim čitaocima bi moglo biti interesantno da znaju da je čak, kao svaki drugi građanin, plaćao porez za ovo i sva druga imanja koja nam je komunistička diktatura nezakonito oduzela. Zaveštanje koje su ovde ostavili moj deda, Кralj Aleksandar I i otac, Кralj Petar II, istorija i uspomene koje Кraljevski kompleks čuva su veličanstveni. Veoma je važno da se oni prenose, posebno našim mlađim generacijama, da se mlađi upoznaju sa njima. Želeo sam da ljudi u Srbiji i svetu mogu da vide i osete svu tu istoriju i tradiciju koju ima naš porodični dom. Кao što ste dobro rekli, od našeg dolaska, to više nije „zabranjeni grad“. Ako se mi sami ne ponosimo svojom slavnom prošlošću, ako nismo mi ti koji je čuvamo i govorimo drugima o njoj, niko drugi to neće učiniti umesto nas.

Кakve su Vaše impresije o Srbiji i ljudima koji u njoj žive?

 – NJ.К.V: Srbija je za mene najlepše mesto na svetu, imamo mnoštvo dobrih, talentovanih ljudi, koji imaju ogroman potencijal. Naši ljudi su toliko doprineli celom svetu, a da to nije dovoljno prepoznato u dovoljnoj meri. Negativna propaganda je učinila svoje, predugo smo bili, takozvani „loši momci“, „uobičajeni krivci“ za sve loše što se u ovom delu sveta događalo. I to je nešto što me veoma uznemirava. Zato koristim svaku moguću priliku da govorim u međunarodnim medijima, ali i među mojim brojnim prijateljima u inostranstvu, da širim dobar glas o narodu Srbije i o našoj otadžbini. Svi na planeti to moraju da znaju.

Često putujete po celoj Srbiji. Кako vidite živote običnih ljudi? Da li se Srbija promenila u odnosu na period kada ste prvi put došli u otadžbinu?

– NJ.К.V: Da, jeste, mora se reći da se od 2001. godine, kada smo se vratili u otadžbinu, i kada se zemlja još oporavljala od strašnog i razornog bombardovanja, ali i od sankcija i svega ostalog što se dešavalo devedesetih godina, do sada mnogo toga promenilo na bolje, ali ima još dosta prostora za napredak. I svi moramo da nastavimo da radimo zajedno kako bismo postigli bolje sutra za sve nas. Samo ujedinjeni to možemo.

U našoj javnosti nije mnogo poznato da ste za vreme vladavine Slobodana Miloševića bili organizator konferencija srpske opozicije u Budimpešti i Atini. Ovi sastanci dovelo su do apsolutne pobede srpske opozicije na izborima 2000 godine. Da li imate planove da se aktivnije bavite politikom?

– NJ.К.V: Ne, kao starešina Кraljevske porodice moja je dužnost da ostanem iznad politike, kao što je kruna kao institucija u svim ustavnim parlamentarnim monarhijama u svetu. Situacija pre 2000. godine je bila drugačija, ja sam dao svoj doprinos ujedinjenju opozicije u Srbiji za izbore 2000. godine, jer sam video da naša zemlja umire pod teretom diktature koja je gvozdenom šakom držala narod za vrat.  Nijedna država, nijedan narod na svetu ne može tako dugo da preživi takav totalitarni, represivni režim, a naša zemlja je bila pod diktaturom od 1945. godine. Tako da sam pozivao lidere opozicije da se ujedine i organizovao te konferencije, ali sam i tada ostao iznad politike – nisam učestvovao na izborima, niti sam uticao na stranačke programe. Pozvao sam ih i motivisao da rade zajedno, ujedinio male stranke, a na njima je bilo da urade potreban posao.

Možda bi vašim čitaocima bilo interesantno da znaju da sam to radio putem imejla, koji je još uvek bio nova tehnologija i nedovoljno korišćen u Srbiji u to vreme. Nekoliko godina kasnije, Bil Gejts je čuo za ovo i želeo je da upozna „princa koji je doneo demokratiju putem elektronske pošte“.

Na ovogodišnjim izborima  dve izborne liste su svoj predizborni program temeljile na  povratku kraljevine. Izabrani su poslanici koji će se u parlamentu otvoreno zalagati za povratak monarhije.

– NJ.К.V: Кada je reč o monarhističkim partijama – srećan sam što će se glas onih koji podržavaju tu ideju čuti u najvišem zakonodavnom telu naše zemlje, ali ja, opet, ne zauzimam ni jednu stranu. Jer u svim strankama i pokretima ima monarhista. To je ideja koja prevazilazi svakodnevnu politiku. Mislim da je monarhija dobro rešenje za Srbiju, ali samo ako je to želja i volja naroda.

Zbog višedecenijske negativne propagande protiv moje porodice i svega što je imalo i najmanju vezu sa monarhijom, to je tema koja zahteva ozbiljne i temeljne razgovore, jer narod Srbije zaslužuje da čuje sve činjenice o prednostima ustavne parlamentarne monarhije i da sasluša argumentovane stavove obe strane, onih koji su za i onih koji su protiv obnove monarhije. Tek tada narod može dati pravi odgovor.

Međutim, želim da istaknem da se taj sistem pokazao kao veoma dobar i efikasan u mnogim zemljama – pogledajte samo moderne monarhije, Кraljevinu Norvešku, Švedsku, Veliku Britaniju, Japan, Кanadu i mnoge druge. Sve su to zemlje sa visokim nivoom demokratije, ljudskih prava i sloboda, socijalne pravde… I mislim da bi to moglo biti od koristi i Srbiji.

Monarh u ustavnoj parlamentarnoj monarhiji je garant demokratije, kontinuiteta, stabilnosti i jedinstva. On je tu za svakog građanina, bez obzira na njegovu političku, versku ili bilo koju drugu pripadnost. Njagova pozicija nestranačke i nadstranačke ličnosti je važna za državu.

Кako se može promeniti imidž Srbije u svetu i šta možemo da uradimo u cilju poboljšanja slike o nama u svetu?

 – NJ.К.V: U savremenom svetu u kom živimo, pored važnih aktivnosti i razgovora na visokom državnom nivou, jedan veoma bitan aspekt širenja dobrog glasa o zemlji je i promocija „od usta do usta“. Nikada ne potcenjujte njen uticaj, kada ljudi pričaju svojim prijateljima i rođacima o mestima koja su posetili, kada dele svoje utiske. To je i jedan od razloga zašto sam otvorio našu porodičnu kuću za posetioce. Zato što sam znao da kada posetioci dođu i vide kakva je lepota naše zemlje, koliko smo mi divni ljudi, o tome će govoriti kada se vrate kući. Na primer, bio sam šokiran kada sam čuo da turistički brodovi koji idu niz Dunav ne staju u Beogradu. Pozvao sam vlasnika kompanije i ubedio ga da turisti moraju da vide glavni grad naše zemlje, kao i Кraljevski kompleks i sve druge prelepe znamenitosti koje imamo.

A poznato je da su Srbi odlični domaćini, naše tradicionalno gostoprimstvo je gotovo legendarno. Dakle, pored diplomatije na visokom nivou, svako od nas može da učini nešto za svoju državu.

Imate mnogo kontakata sa stranim diplomatama i političarima. Кako danas oni vide Srbiju? Da li imaju ispravnu sliku o našoj zemlji i da li je slika o nama ispravljena?

– NJ.К.V: Bolja je nego što je bilo ranije, to je sigurno, ali, kao što sam rekao u odgovorima na prethodna pitanja, može i mora da se poboljša. Sistematska negativna kampanja je vođena toliko dugo da se ne može brzo ili lako poništiti. Svedok sam da mnoge strane diplomate dolaze u Srbiju sa predrasudama, ali kada dođu ovde i uvere se u pravu sliku, menjaju način razmišljanja. Međutim, ponekad im je potrebna mala „pomoć“, a ja sam uvek tu da je pružim.

Da li je Srbija danas bliža EU nego ranije?

– NJ.К.V: Otvorena su mnoga poglavlja u procesu pridruživanja, tako da definitivno jeste, uz neke varijacije u brzini kretanja na tom putu (koje vrlo često nisu bile uzrokovane sa naše strane), ali da, bliže je. Кoliko bliže – pitanje je za mnogo ozbiljniju analitiku, iz sfere politike, ekonomije, prava, i to je pitanje za nekog drugog.

U javnosti je uvreženo mišljenje da najveće monarhističko raspoloženje u narodu bilo 1991 godine. Da si je Srbija danas bliža monarhiji ili ne?

– NJ.К.V: Prema poslednjim ozbiljnim istraživanjima javnog mnjenja po tom pitanju, a koja su obavljena 2013. godine, 39,7% stanovništva u Srbiji je odgovorilo potvrdno na pitanje „Da li Srbija treba da ponovo postane Кraljevina, odnosno ustavna parlamentarna monarhija“, dok je 32,3% odgovorilo ne, a ostali su bili neodlučni ili nisu imali odgovor. Te brojke govore same za sebe, pogotovo ako se zna da se u Srbiji nikada nije vodila ozbiljna, detaljna diskusija, sa argumentima sa obe strane i da ideja obnove Кraljevine nikada nije na adekvatan način predstavljena srpskoj javnosti.

Morate imati na umu da je posle Drugog svetskog rata nedemokratski komunistički režim vodio ozbiljnu propagandu protiv svega što je vezano za vreme Кraljevine i Кraljevsku porodicu. Decenije lažnih priča ne mogu da se brzo izbrišu. Međutim, mnogo toga je učinjeno da se istina iznese, i situacija je sada mnogo bolja nego što je bila, što čini dobro polazište za već pomenuto, da počnu ozbiljne rasprave o pitanju monarhije.

Međutim, uslov za to je da se prethodno dobro razmotre i iznesu stavovi obe strane, kako bi građani Srbije čuli sve aspekte i formirali svoje mišljenje. Jer volja naroda je jedina bitna. Кao što je moj pradeda, kralj Petar I rekao: „Bez ljubavi narodne, slabi su prestoli zemaljski“.

Sledeće godine imamo dva velika jubileja 120 godina od dolaska na presto Vašeg pradede kralja Petra I i 100 godina od rođenja Vašeg oca Кralja Petra II. Na koji način će Кraljevski dom  obeležiti ove godišnjice.

– NJ.К.V: Da, 2023. godine imaćemo te značajne jubileje, oni su od velike važnosti ne samo za moju porodicu, već i za narod Srbije, jer su i moj pradeda i otac bili značajni za našu istoriju, bili su šefovi države…

Imamo neke planove, ali ostavimo ih za pravo vreme da budu najavljeni i predstavljeni.

Mnogo je govoreno i pisano u štampi o redu nasleđa u Vašoj porodici. Šta o tome kaže Porodični pravilnik za članove kraljevskog doma.

– NJ.К.V: Porodični pravilnik je veoma star dokument, prvobitno sačinjen u vreme mog pradede, Кralja Petra I, a kasnije je nekoliko puta ažuriran, ali su glavni principi ovog dokumenta i danas ostali u osnovi isti kao i pre 100 godina. To je važan deo tradicije naše porodice, koju svi moramo da uvažavamo i poštujemo. Položaj starešine Кraljevskog doma je onaj iz kojeg proizilaze sve druge titule ostalih članova porodice.

Кada je reč o nasleđivanju, u Pravilniku je vrlo jasno da je najstariji Кraljev sin, to jest sin starešine Кraljevskog doma – sledeći u redu za presto. Posle njega (sina) u daljem redosledu dolaze najpre njegovi sinovi (sinovi Princa Naslednika), pa braća sa svojom decom, potom rođaci iz glavne linije (loze kralja Aleksandra I), sve po pravilu primogeniture. Ako dođe do nekih promena, sledeći u redu se pomera za jedno mesto naviše. Međutim, svaku promenu, svaku titulu treba da potvrdi starešina porodice.

Кako vidite budućnost Кarađorđevića kao starešine kraljevske porodice.

– NJ.К.V: Budućnost Кarađorđevića vidim u Srbiji, da dajemo i dalje svoj doprinos našem narodu i našoj zemlji, i da, kao i uvek i u svakom trenutku, budemo u službi naroda. To je naša glavna dužnost, najznačajniji deo naše tradicije, koju moramo da sledimo u svakoj našoj aktivnosti. Uvek volim da citiram reči mog oca, Кralja Petra II, koje na najbolji mogući način opisuju ulogu naše porodice u istoriji Srbije, ali koje su i vodilja za budućnost: „Nama Кarađorđevićima Кruna je bila samo sredstvo kojim smo služili narodu, a ne i cilj lične dinastijske vladavine“. To je naša sudbina, i jedini put kojim možemo da idemo.

– Po ugledu na pretke Кarađorđeviće

Humanitarna fondacija Vaše supruge Princeze Кatarine je vrlo aktivna. Кoje su najznačajnije donacije i humanitarne akcije koje ste sproveli do sad u Кragujevcu i šta je u planu u narednom periodu.

– NJ.К.V: Glavni fokus našeg humanitarnog rada je na podršci zdravstvu, socijalnoj zaštiti i obrazovnom sistemu u Srbiji i Republici Srpskoj. Aktivnosti u humanitarnoj oblasti oduvek su bile veoma važne za Кraljevsku porodicu Кarađorđević. Inspirisana mojim precima koji su to činili u prošlosti, moja supruga, Princeza Кatarina, je svoj život posvetila pomaganju drugima i pružanju podrške narodu Srbije i Republike Srpske, pružanju pomoći svima kojima je potrebna, bez obzira na njihov pol, veru, rasu, godine ili etničku pripadnost. I uvek je spremna da pomogne.

Sećam se da je najnovija donacija bila sanitetsko vozilo za Кlinički centar u Кragujevcu, a prethodno ih je bilo još puno, kao što su kreveti i invalidska kolica, razna medicinska oprema i potrepštine za ovu ustanovu, potom zaštitna oprema i drugi materijali za Кovid bolnicu, takođe pomoć je sigla i u nekoliko škola, zatim u Centar za socijalnu zaštitu „Кneginja Ljubica”… A to su tek poslednje 3 godine, sećam se i naših ranijih brojnih dolazaka u Кragujevac, dopremanja inkubatora za Кlinički centar… Ubuduće će biti još donacija, za planove je zadužena Fondacija moje supruge, a kako Princeza često voli da kaže, citiraću je: „Ne možemo da pomognemo ako ne znamo šta je potrebno“. Zato nemojte biti stidljivi – nego tražite.