91. godišnjica atentata na Nj.V. Kralja Aleksandra I obeležena je danas u Mauzoleju Kraljevske porodice, crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. Njihova Kraljevska Visočanstva Prestolonaslednik Aleksandar, Princ Naslednik Filip, Princeza Danica, Princ Mihailo, Princeza Ljubica i Princeza Natalija zajedno su ovom prilikom odali počast pokojnom viteškom Kralju.
Svetu liturgiju i parastos služili su Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop kragujevački i Mitropolit šumadijski G. Jovan i sveštenici iz oplenačkog namesništva. Prestolonaslednik je, kao starešina Kraljevskog doma, položio venac na grob svog dede. „Danas se sećamo tragičnog 9. oktobra 1934. godine, kada je Nj.V. Kralj Aleksandar I od Jugoslavije ubijen u Marseju. To nije bio samo strašan gubitak za Kraljevsku porodicu, nego i za naš narod i sve narode Kraljevine Jugoslavije, ali i za Evropu i svet, jer je veliki državnik i diplomata pao kao žrtva totalitarnih ideologija zla, nacizma i fašizma.
Kralj Aleksandar Ujedinitelj posvetio je svoj život idealima jedinstva, mira i napretka. Vođen snažnim osećajem dužnosti i ljubavi prema svom narodu, neumorno je radio na jačanju države i obezbeđivanju stabilnosti u uzburkanim vremenima. Njegova vizija je bila da svom narodu omogući stabilnost i sigurnu budućnost; on je gradio kada su drugi rušili.
Mučki atentat na Kralja Aleksandra je mračan trenutak u našoj istoriji, ali njegovo nasleđe nastavlja da nas vodi. Njegova hrabrost, rodoljublje i posvećenost službi svojoj zemlji ostaju moralni svetionik za generacije koje dolaze. Na ovu tužnu godišnjicu, odajemo mu poštu i sećamo ga se sa dubokim poštovanjem i zahvalnošću. Nikada ne zaboravimo njegovu žrtvu i njegovu nepokolebljivu veru u vrednosti jedinstva, mira i narodnog dostojanstva“, izjavio je Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar.
Princ Naslednik Filip je poručio: „Za mene je ovo dan sećanja, ali i ponosa. Moj pradeda, Kralj Aleksandar I, nije bio samo vladar, već simbol hrabrosti i vere u bolje sutra. Sećajući se Kralja Aleksandra I, podsećamo se da istorija nije samo prošlost, to je i poziv da gradimo budućnost na vrednostima koje je on zastupao: jedinstvu, poštovanju i veri u zajednički život. Srbija ima snagu da ponovo bude dom svih svojih naroda“.
Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksandar I ubijen je tokom državne posete Francuskoj 9. oktobra 1934. godine u Marseju, zajedno sa francuskim ministrom inostranih poslova g. Lujom Bartuom.
Bio je drugi sin Nj.V. Kralja Petra I i Princeze Zorke, rođen u Cetinju, u Crnoj Gori, 16. decembra 1888. godine. Kršteni kum bio mu je ruski car Aleksandar III. Mladi Princ Aleksandar detinjstvo je proveo u Crnoj Gori, a školovao se u Ženevi u Švajcarskoj. Školovanje je nastavio u Vojnoj školi u Sankt Peterburgu u Rusiji, a zatim u Beogradu.
Kao Regent i vrhovni komandant Vojske Kraljevine Srbije, vodio je svoj narod kroz najtragičnije i najslavnije dane naše istorije. Kada je kralj Petar I umro 16. avgusta 1921. godine, Nj.KV Regent Aleksandar postao je Kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a 1929. godine postao je Kralj Kraljevine Jugoslavije.
Oženio se 1922. Nj.K.V. Princezom Marijom od Rumunije. Imali su tri sina – Prestolonaslednika Petra (kasnije Kralja Jugoslavije), Princa Tomislava i Princa Andreja. Godine 1929, kada je država promenila ime, postao je Kralj Jugoslavije. Mnogo je voleo svoj narod i iza sebe je ostavio brojne zadužbine.
