Enemond Aleksandar Petito (1727-1801)
porfir
oko 1765. godine
U prostoru Kraljevskog dvora smeštene su dve porfirne vaze koje potiču iz sredine 18. veka, delo čuvenog arhitekte parmskog dvora Aleksandra Petitoa. Vaze predstavljaju reprezentativni primer neoklasičnog stila francuske primenjene umetnosti koji je obeležio period vladavine Luja XV. Sudeći po dizajnu, vaze su najverovatnije bile namenjene za dekoraciju prostora trpezarije. Izrađene u vidu pehara na postolju, optočene pozlaćenom bronzom u vidu draperija i sa drškama modelovanim u vidu lavova obavijenih obručevima. Bazu vaza obavijaju tela isprepletanih zmija. U svetu postoji još tri para ovakvih vaza. Jedan par se čuva u Geti muzeju u Los Anđelosu, drugi u Hilton Holu u Engleskoj, a treći par je deo privatne kolekcije grčkog vlasnika.
Pofirne vaze predstavljaju jedno od najznačajnijih dela primenjene umetnosti kako u našoj kulturnoj baštini, tako i u svetu. Poznato je da je arhitekta Petito radio za dvor parmskog vojvode. Sačuvani nacrti ovih vaza ukazuju da je verovatno postojo plan za neku od vila vojvode od Parme gde je trebalo da ove vaze oplemene taj prostor.
Enemond Aleksandar Petito
Bio je među najznačajnijim ličnostima parmskog dvora. Svoje prve arhitektonske pouke dobio je u Lionu u arhitektonskom studiju Žaka Sufloa. Nekoliko meseci je pratio predavanja na pariskoj Akademiji arhitekture, gde je 1745. dobio i nagradu. Družio se sa istaknutim evropskim umetnicima sredine 18. veka. Jedno vreme proveo je u Rimu kopirajući i izučavajući antičku umetnost što je bilo od presudnog značaja za njegov umetnički razvoj. Nekoliko projekata urađenih za pariske aristokrate biće preporuka za poznanstvo sa prvim čovekom parmskog dvora Gijomom di Tijoa, koji ga preporučuje vojvodi od Parme. Petito 1753. postaje dvorski arhitekta. U Parmi je radio na uređenju parka, preuređenju vojvodskih apartmana i na nacrtu kapele u Kolornu. Iza njega ostao je izuzetno veliki broj nacrta za dekoraciju i uređenje enterijera
