7. decembar 1955. Rođen u Čepuru kod Paraćina.
1979.-1992. Uređuje listove (Student, Književna reč, Vreme), časopise (Vidici, Književnost) i biblioteke (Pegaz, Albatros, Retrospektive). Pored književnokritičke delatnosti uređuje, priređuje i prevodi veći broj temata i knjiga iz oblasti srpske i hispano književnosti HH veka i političke istorije XIX i HH veka.
1983.-2013. Uređuje skoro hiljadu knjiga iz oblasti književnosti, istorije, psihologije, prava i ekonomije. Objavljuje knjige proze: Morali bi doći nasmejani lavovi (Zagreb, 1983.) i Otmenost duše (Beograd, 1989.).
1993. osniva izdavačku kuću „Stubovi kulture“. Kuća okuplja vodeće srpske autore, njene knjige štampaju se u preko milion primeraka, osvajaju sve najvažnije nagrade u zemlji i regionu i doživljavaju preko 200 prevoda u 35 zemalja. Na dvadesetogodišnjicu, 6. jula 2013. prestaje sa izdavanjem knjiga.
1999. Osniva ekspertsku mrežu „G17 PLUS“ (zajedno sa M. Dinkićem). Tokom 2001. predsedava mrežom. Kada mreža prerasta u stranku prihvata na kratko mesto potpredsednika ali se ubrzo povlači i iz stranke i iz političkog života. Stranka ga u odsustvu bira za počasnog predsednika.
2001.-2002. Predsednik Udruženja izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore.
2002. Postaje član Krunskog saveta. Član je PEN-a i Srpskog književnog društva.
2004.-2007. Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Biran glasovima pozicije i opozicije. (Od marta do jula 2004. v.d. Predsednika Srbije. Sa tog mesta upućuje Preporuku o vraćanju imovine po kojoj pre donošenja zakona počinje vraćanje oduzetog zemljišta i lokala vlasnicima. Organizuje prvu i do sada jedinu javnu primopredaju dužnosti predsednika.) Na njegov predlog Narodna skupština 17. avgusta 2004. jednoglasno vraća grb, zastavu i himnu Srbije a 5. juna 2006. donosi Odluku o samostalnosti Srbije. Rukovodi pisanjem, proglašava i potpisuje Ustav Srbije 2006.
2011.-2012. Ministar kulture, informisanja i informacionog društva u Vladi Srbije. U tom periodu predsedava Savetom ministara kulture Jugoistočne Evrope. Završava obnovu i izgradnju Narodne biblioteke, Jugoslovenske kinoteke, vizitorskih centara Lepenski vir i Caričin grad, manastira Kuveždin, Muzeja Vuka i Dositeja, Muzeja pošte, Muzeja medicine, Narodnog muzeja u Kruševcu, scene „Raša Plaović“, zgrade prve Narodne skupštine i Zvonik crkve u Kragujevcu, Kule Nenadovića u Valjevu, Jusufagića kuće u Prijepolju… Pušta u rad prvi digitalni signal a Srbija je u prvom krugu izabrana u Komitet UNESKO-a.
2012.-2013. Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Srbije. Šef delegacije Narodne skupštine u Parlamentarnoj skupštini crnomorskih zemalja. (Vraća mandat avgusta 2013. i povlači se iz politike.)
2015. – Oženjen Vesnom Marković. (Iz prvog braka ima sina Jakova).